Kada test pokaže povišen šećer u krvi, to je znak da organizam šalje upozorenje. U tom trenutku mnogi se zapitaju šta dalje i koliko je ozbiljan problem. Ono što treba znati jeste da je dijabetes mellitus jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti današnjice.
- Njegova suština vezana je za hormon insulin, koji pankreas proizvodi i koji omogućava glukozi da uđe u ćelije kako bi se koristila kao izvor energije. Kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili kada ćelije ne reaguju adekvatno, glukoza se zadržava u krvi i nastaje hiperglikemija – stanje koje, ako traje duže, može ozbiljno oštetiti krvne sudove, bubrege, oči, srce i nerve.
Današnji način života značajno doprinosi razvoju ovog poremećaja. Brza hrana, dugotrajno sedenje, hronični stres i povećana stopa gojaznosti stvaraju idealne uslove za nastanak bolesti, zbog čega se dijabetes sve češće naziva bolest modernog doba.
Osnovni alat u dijagnostici jesu laboratorijski testovi glukoze u krvi. Rezultati mogu ukazivati na tri stanja – normalnu regulaciju šećera, predijabetes ili razvijen dijabetes. Ako su vrednosti natašte ispod 5.6 mmol/l, smatraju se normalnim. Kada su između 5.6 i 6.9 mmol/l, govori se o predijabetesu, dok vrednosti od 7.0 mmol/l i više ukazuju na dijabetes. Pored toga, tu je i test opterećenja glukozom (OGTT) koji meri šećer posle dva sata, kao i parametar HbA1C koji pokazuje prosečne vrednosti glukoze u poslednja tri meseca.
- U trenutku kada se otkrije povišen šećer, lekar procenjuje da li je potrebna terapija lekovima ili se bolest može držati pod kontrolom uz promenu životnih navika. Upravo na tom mestu ključnu ulogu igra ishrana. Dijabetička ishrana ne znači strogo odricanje ili gladovanje, već uspostavljanje ravnoteže. Osnovna pravila važe za sve – što više povrća, integralnih žitarica, mahunarki i ribe, a što manje industrijski prerađenih proizvoda, zasićenih i trans masti. Preporučuje se pet do šest manjih obroka dnevno, kako bi nivo šećera ostao stabilan.
Ugljeni hidrati bi trebalo da čine oko 50–55% unosa, masti oko 30%, a proteini 10–15%. Poseban naglasak stavlja se na zdrave masti poput maslinovog ulja, avokada i orašastih plodova. Sa druge strane, treba izbegavati prženu i kaloričnu hranu, punomasne mlečne proizvode i sve ono što sadrži previše šećera i holesterola.
Važno je znati da dijabetes ne pogađa sve ljude jednako. Postoje faktori rizika na koje ne možemo uticati, poput genetskog nasleđa i godina starosti. Ako roditelj ili brat ili sestra boluju od dijabetesa, rizik se značajno povećava. Takođe, posle 45. godine života učestalost bolesti naglo raste. Postoje i faktori koje delimično možemo kontrolisati – virusne infekcije u detinjstvu, neki lekovi i hemijske supstance. Ipak, najveću razliku pravi ono što možemo sami menjati: ishrana, fizička aktivnost, telesna težina i prestanak pušenja.
- Stručnjaci savetuju da sve osobe sa indeksom telesne mase većim od 25 kg/m² obavezno provere šećer u krvi, naročito ako imaju dodatne faktore rizika kao što su fizička neaktivnost, visok pritisak, povišene masnoće u krvi, sindrom policističnih jajnika, prethodni gestacijski dijabetes ili porodičnu istoriju bolesti. Ako faktori rizika nisu prisutni, testiranje je poželjno početi sa 45 godina i ponavljati ga na svake tri godine.
Posebno je važno prepoznati stanje predijabetesa. To je faza u kojoj nivo šećera nije dovoljno visok da bi se bolest dijagnostikovala, ali jasno pokazuje da organizam ne funkcioniše kako bi trebalo. Dobra vest je da se u ovoj fazi promene mogu sprovesti i da bolest ne mora da se razvije. Najvažnije mere su: uvođenje pravilne ishrane, svakodnevna fizička aktivnost od najmanje 30 minuta, smanjenje telesne mase kod gojaznih osoba i redovne lekarske kontrole. Predijabetes je, zapravo, poslednje upozorenje i šansa da se preduzme nešto ozbiljno.
Treba naglasiti i da pušenje i nekontrolisan visok krvni pritisak dodatno pogoršavaju stanje i ubrzavaju oštećenje krvnih sudova. Zato su prestanak loših navika i redovna kontrola zdravlja jednako važni kao i lekovi.
Kada se dijabetes ipak dijagnostikuje, terapija može uključivati oralne lekove ili insulin, zavisno od tipa i težine bolesti. Ali ni tada promena načina života ne prestaje da bude osnova – lekovi pomažu, ali disciplinovana ishrana i fizička aktivnost ostaju glavni stubovi kontrole bolesti.
Važno je zapamtiti da su sve ove informacije edukativne. Ako test pokaže povišene vrednosti šećera, pravi korak je poseta lekaru ili endokrinologu. Samo stručnjak može odrediti tačnu dijagnozu i dati individualno prilagođenu terapiju. Dijabetes je bolest s kojom se može živeti dugo i kvalitetno, ali jedino ako se na vreme prepozna i drži pod kontrolom.
