Josip Broz Tito doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bio je jedna od najuticajnijih i najkontroverznijih ličnostiViše od četiri decenije nakon njegove smrti, javnost i dalje intrigiraju priče koje se tiču njegovog porekla, ličnih uverenja i poslednjih dana života.
Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFR Jugoslavije, i više od četiri decenije nakon smrti ostaje ličnost koja izaziva interesovanje. Tokom godina pojavile su se brojne teorije zavere o njegovom poreklu i životu, a jedna od intrigantnijih tvrdnji jeste da je pre smrti prihvatio islam. O tome je 2003. govorio tadašnji muftija Islamske zajednice Srbije Hamdija efendija Jusufspahić u intervjuu za Radio Beograd.
- Prema njegovim rečima, nakon Titove smrti, zajedno sa ambasadorom Alžira Abdul Hamidom Adžalijem otišao je da se upiše u knjigu žalosti. Tamo ih je dočekao Berislav Badurina, Titov lični sekretar, koji je muftiji navodno čestitao, rekavši da je Tito umro u „vašoj veri“, čitajući Kuran po treći put. Na Titovom stolu u bolnici, tvrdio je Badurina, u poslednjim danima nalazila se samo knjiga – prevod Kurana.
Badurina je na francuskom ponovio istu priču ambasadoru Adžaliju i dodao da će Titov nadgrobni spomenik sadržati samo ime, prezime i godine, što je običaj u muslimanskim sahranama. Pet godina kasnije, muftija je u Kairu, prilikom susreta s Adžalijem, ponovo čuo potvrdu te tvrdnje, a ambasador mu je rekao da je o tome obavestio Ministarstvo spoljnih poslova Alžira.
Jusufspahić je Tita upoznao još kao student Al-Azhara u Kairu, najstarijeg islamsko-teološkog univerziteta na svetu. Tito je tada posetio Klub Jugoslovena i pitao ko govori arapski, a muftija je bio jedini koji je mogao da odgovori. Tito mu je tada poručio da „uči arapski jer je to jezik budućnosti“. Po dolasku u Jugoslaviju 1967. godine, muftija je postao beogradski muftija, a susreti s Titom postali su učestaliji, što je dovelo do prijateljstva.
Godine 1968, za vreme studentskih demonstracija, muftija je pozvao muslimanske studente da se povuku, što je dovelo do Titovog ličnog poziva da mu zahvali. Kada mu je predloženo odlikovanje, muftija je odbio, rekavši da ga dodele njegovoj veri.
Prisustvovao je i prijemu povodom Dana republike, gde je primetio da je patrijarh German kleknuo i poljubio Titu ruku, isto kao i nadbiskup Bukatko. Muftija je, međutim, samo pružio ruku. Kasnije, kada je Tito lično želeo da im doda čaše za zdravicu, on je odbio uzeti piće, jer to njegova vera zabranjuje. Tito je to prokomentarisao kao dokaz muslimanske privrženosti i poštenja.
- Tokom narednih dvadesetak godina, muftija je postao osoba kojoj se Tito obraćao za savete o arapskom svetu i jugoslovenskim muslimanima. Često su razgovarali o islamskom verovanju. Tito ga je pitao kako muslimani zamišljaju Boga, a muftija mu je objasnio da su neka učenja slična istorijskom materijalizmu. Spomenuo mu je i da je Lenjinovu poznatu parolu „Učiti, učiti i samo učiti“ zapravo izrekao Alah.
Muftija je čak tvrdio da je klanjao pred Titom na srpskom jeziku, kako bi on razumeo reči molitve. U svojim razgovorima, uvek je pokušavao da potkrepi izlaganja citatima iz Kurana.
Teorije o Titovom identitetu nisu bile retke – od priča da je bio mason ili austrijski Jevrejin kojem je dodeljen identitet Josipa Broza iz Kumrovca, preko navoda da je zapravo bio ruski agent ili čak brat Vinstona Čerčila. Tvrdnja muftije Jusufspahića o njegovom prelasku u islam bila je još jedna u nizu priča koja je izazvala veliku pažnju.
Ipak, niko od Titovih najbližih saradnika, lekara ili medicinskog osoblja u Kliničkom centru u Ljubljani nikada nije potvrdio ovakvu verziju događaja. Postojala je mogućnost da je muftija, poznat kao čovek oštra jezika, možda ulepšao ili proširio priču kako bi istakao Titovo interesovanje za islam.
Bez obzira na to da li su tvrdnje tačne, one su ostale deo narativa koji prati lik i delo Josipa Broza Tita – lidera čija ličnost i dalje inspiriše mitove, kontroverze i rasprave širom prostora bivše Jugoslavije.
