Aleksandra Prijović jedna od najuspješnijih mladih pjevačica sa naše muzičke scene,prepoznatljiva po svom glasu a iza sebe za kratko vrijeme je stvorila veliki broj hitova.
Aleksandra Prijović danas važi za jednu od najuspešnijih mladih pevačica na regionalnoj muzičkoj sceni. Njen glas prepoznatljiv je po emociji, snazi i dubini, a pesme koje izvodi dotiču publiku različitih generacija. Njeni koncerti se rasprodaju unapred, pesme broje milione pregleda, a njena karijera deluje kao ostvarenje sna. Ipak, put do tog sjaja bio je daleko od lakog.
- Put ka uspehu započeo je u emisiji „Zvezde Granda“, gde je odmah privukla pažnju i publike i stručnog žirija. Njene interpretacije pesama, moćan vokal i emotivna izražajnost učinili su je favoritkinjom još od prvih nastupa. Iza nje su se nizali hitovi, saradnje sa velikim imenima, a status zvezde bio je samo pitanje vremena.
I dok su reflektori danas upereni ka njenom osmehu i haljinama koje blistaju na bini, u Aleksandrinoj prošlosti kriju se bolni trenuci koji su je oblikovali. Kao dete, nije imala uvek podršku okoline. Naprotiv – bila je izložena psihičkom nasilju u školi. U periodu kada deca treba da osećaju sigurnost i prihvaćenost, ona je svakodnevno trpela poniženja.
U jednoj od svojih emotivnih ispovesti priznala je da je dugo krila istinu, ali da je došao trenutak kada je poželela da to podeli, ne da bi izazvala sažaljenje, već da pokaže koliko je snaga potrebna da bi se ostalo svoj. Govorila je o danima kada su je školskim hodnicima pratili podsmesi. Nazivali su je „jadnicom“ i „pevaljkom“, rugali se njenim nastupima, govorili da nije ništa bolja od svoje majke, omalovažavali njen talenat i snove.
Najgori trenuci za nju bili su oni nakon televizijskih nastupa. Njeni školski drugovi bi donosili snimke, puštali ih u učionicama i zajednički se smejali. Sve je to gledala i slušala – i ćutala. U sebi je nosila srce koje se kidalo, ali je naučila da ne pokaže suze. Naučila je da izdrži.
- Uprkos svemu, nije odustajala. Verovala je u svoj talenat, u ljubav prema muzici, i u to da će jednog dana dokazati da je vredna poštovanja. Vremenom, uz rad, trud i podršku onih koji su je zaista razumeli, njena karijera je počela da raste. U njenom životu pojavio se i Saša Popović, koji joj je pomogao da izgradi stabilan put ka uspehu.
Danas je udata za Filipa Živojinovića, sina Lepe Brene i Bobe Živojinovića. Zajedno imaju sina, kome su dali ime Aleksandar. Porodica joj je izvor snage, utočište i najveća podrška. Ističe da su joj muž i dete centar sveta, i da joj ništa nije važnije od njihove sreće.Iako je prošlost nije mazila, Aleksandra danas ne nosi gorčinu, već samo lekcije. Oni koji su je nekada ismevali, sada joj se javljaju. Šalju poruke podrške, komentarišu njen izgled i pesme, dive joj se. Ona na te poruke odgovara pristojno, ali ne zaboravlja kroz šta je prošla.
– Sada sam im mila, lepa, slatka. Ali ne zaboravljam kako su me gledali onda kada sam bila samo dete s velikim snovima – priznala je iskreno.
U njenoj priči krije se poruka mnogima. Da nije važno odakle dolazimo, već kuda idemo. Da snovi zahtevaju borbu. Da čak i kad te okolina ne vidi, ne veruje u tebe i pokušava da te obori, tvoj put može da bude uspešan ako veruješ u sebe i ako ostaneš istrajan.
Aleksandra Prijović danas nije samo muzička zvezda. Ona je simbol snage, izdržljivosti i vere u sopstveni put. Devojčica koju su nekada nazivali pogrdnim imenima, postala je žena koju danas hiljade ljudi dočekuju aplauzima. Njena priča je primer da i iza osmeha koji svetli pod reflektorima često stoji srce koje je naučilo da voli uprkos svemu – i da prašta.
