U današnjem članku vam donosimo neke od običaja ,drvo koje nije preporučljivo imati u svom dvorištu.Čak i ako je poklon nikada ga ne sadite blizu kuće a u nastavku našeg teksta saznat čete i zašto…
Mnogi ljudi nesvesno u svojim dvorištima ili domovima gaje biljke koje, prema narodnim verovanjima i starim hrišćanskim običajima, mogu doneti nesreću, bolest ili narušiti porodični sklad. Ova predanja, preneta generacijama, i danas imaju snažno uporište u nekim krajevima, gde se veruje da biljke ne samo da krase prostor već mogu i uticati na sudbinu domaćinstva.
Jedna od najrasprostranjenijih biljaka koja se često sadi, a za koju se smatra da donosi nesreću, jeste orah. Prema starim verovanjima, orahovo drvo nikako ne bi trebalo saditi blizu kuće. Ne samo da njegovo korenje može oštetiti temelje, već se veruje da senka koju baca na kuću simbolizuje tugu i smrt. Čak se i sjedanje pod njegovom krošnjom smatra lošim, jer se kaže da “u hladovini oraha ukućani izumiru”. Postoji više predanja koja pominju orah i dud kao loše znakove ukoliko se nalaze u neposrednoj blizini kuće.
- Za razliku od oraha, neke biljke i drveće su oduvek bile cenjene i poštovane u tradiciji naših predaka. Hrast, na primer, posebno hrast lužnjak, smatra se svetim drvetom, simbolom snage i dugovečnosti. Njegova krošnja pravi dubok hlad, a posebno mu pogoduje blizina vode. Hrast se ne seče, osim ako to nije nužno, jer se veruje da donosi nesreću onome ko ga nepoštuje.
Na krovove kuća često se stavljala čuvarkuća ili perunika, biljke za koje se veruje da štite od groma i zlih sila. Te biljke simbolizuju zaštitu doma i duhovnu snagu porodice. Nasuprot tome, bagrem se ne preporučuje za sadnju blizu kuće. Njegovo staro ime bilo je “nerod”, što simbolizuje neplodnost i prazninu, a takođe se ne sme kalemiti, što pokazuje koliko je njegova prisutnost nepoželjna u tradicionalnom dvorištu.
Lipa je još jedno drvo koje se često pominje u slovenskoj tradiciji. Bila je sveto drvo, ne samo zbog lekovitih cvetova, već i zbog toga što pčelama daje bogatu pašu. Medovina od lipe bila je važan izvor slatkoće u davnim vremenima. Ipak, iako je korisna, ne preporučuje se da raste iznad mesta za sedenje, već pored njega, kako ne bi remetila energiju okupljanja.
Zanimljivo je i mesto koje u narodnoj tradiciji zauzima vrba. U vreme kada su se deca kažnjavala, grančice vrbe su korišćene uz reči „rasti kao vrba“, kao simbol zdravog razvoja i pokornosti. Njena kora ima dokazane lekovite osobine, posebno u borbi protiv prehlada.
Jedna od najznačajnijih biljaka u verovanjima vezanim za zdravlje jeste dren. On je poznat po tome što prvi cveta, a plodove daje u jesen. Na Đurđevdan, dren se koristi za kićenje kuća, jer simbolizuje snagu i otpornost, dok se za Bogojavljenje deci daje drenov cvet kako bi bili zdrava i otporna tokom godine.
- Voće takođe ima svoje posebno mesto. Jabuka je među najvoljenijim voćkama. Ne jede se pre Petrovdana, a u svadbenim običajima zauzima važno mesto. Njeno kalemljenje bilo je obaveza, jer je sečenje nekalemljene jabuke smatrano grehom. Sorta petrovača sa bujnim, okruglim stablom je naročito cenjena, a često se pominje kao simbol plodnosti i obilja.
Slično važi i za šljivu, naročito sortu požegača, koja se tradicionalno koristi za sušenje i pravljenje rakije. Njena pokožica bogata je etarskim uljima, a šljiva kao plod ima višestruku ulogu – od ishrane do obreda. Srbi su gajili šljive još u svojoj postojbini, a požegača je ostala simbol kvaliteta i trajnosti.
Ukoliko je neko drvo moralo biti isečeno, bilo zbog bolesti ili jer su mu koreni oštetili kuću, smatralo se da je važno preoblikovati dvorište i zasaditi biljke koje imaju pozitivan simbolizam i duhovnu vrednost.
Ova narodna verovanja, iako ponekad deluju zastarelo, nose u sebi duboku simboliku, spoj prirode, religije i iskustva. Pored estetske i praktične vrednosti, biljke u dvorištu oduvek su imale i energetsku, duhovnu ulogu u životima ljudi. Zato nije svejedno šta sadimo i gde sadimo – jer biljke pamte, i kako veruju naši preci, mogu da donesu blagoslov ili nesreću.
