U današnjem članku pisat ćemo o danu koji je poscećen svetim mučenicima.Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava dan posvećen Svetim mučenicima Leontiju, Ipatiju i Teodulu, trojici hrabrih svedoka vere u Hrista koji su živeli i stradali u prvom veku, u vreme kada su hrišćani bili surovo progonjeni od strane Rimskog carstva.
Leontije je bio istaknuti rimski vojvoda u Tripolisu, gradu u oblasti Finikije, tokom vladavine cara Vespazijana. Poreklom iz Jelade, bio je poznat po svojoj snažnoj telesnoj građi, hrabrosti i vojnoj veštini. Međutim, ono po čemu je zaista zapamćen jeste njegova čvrsta vera u Isusa Hrista, koju nije krio čak ni pred najopasnijim neprijateljima.
Zbog svoje vere, Leontije je upao u nemilost rimskog namesnika Adrijana, poznatog po svom neprijateljstvu prema hrišćanima. Adrijan je poslao vojni odred sa ciljem da uhvati Leontija. Na čelu odreda nalazio se Ipatije, koji je tokom puta teško oboleo od treskavice, bolesti koja je tada bila veoma opasna. U trenucima nemoći i slabosti, angel Božji mu se javlja u snu i daje mu neobičan savet – da zajedno sa svojim vojnicima izgovori molitvu: „Bože Leontijev, pomozi mi!”
- U zoru, Ipatije prenosi svoje viđenje saborcima i svi jednoglasno uzvikuju reči koje im je angel preneo. U tom trenutku, Ipatije se potpuno oporavlja, što kod svih izaziva zaprepašćenje i divljenje. Posebno je to dirnulo jednog od vojnika, Teodula, koji zajedno sa Ipatijem odlučuje da se lično susretne sa Leontijem.
Kada su ga pronašli, Leontije ih dočekuje s ljubaznošću i poštovanjem, a potom im govori o svojoj veri i o Hristu. Njegove reči nisu ostavile ravnodušnim ni Ipatija ni Teodula, čija su se srca odmah otvorila prema novoj istini. U tom svetom trenutku, spušta se oblak svetlosti, iz koga se prosipa rosa na njih dvojicu – znak prisustva Duha Svetoga, koji ih duhovno krštava. Leontije tada izgovara reči: “U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha”, simbolično ih uvevši u hrišćansku veru.
Kada je Adrijan saznao za njihovo preobraćenje, naredio je da ih nemilosrdno biju, a zatim pogube odsecanjem glave. Tako su Ipatije i Teodul, duhovni sinovi Leontijevi, prvi položili život za veru koju su tek upoznali.
- Nakon njihove smrti, Leontije je podvrgnut okrutnim mukama, u pokušaju da ga prisile da se odrekne Hrista. Njegovo telo bilo je prekriveno ranama, ali on nije posustajao. Neprestano se molitveno obraćao Bogu, tražeći snagu da istraje. U jednom od najtežih trenutaka, anđeo mu se ponovo javlja i donosi mu utehu i ohrabrenje.
Na kraju, rimski vojnici su ga bacili na zemlju i besomučno tukli dok nije izdahnuo. Njegovo stradanje pratio je svojim očima kir Notarije, koji je sve zabeležio i zapisao na olovnim pločama, koje su položene u njegov grob.
Sveti mučenik Leontije postradao je 73. godine i od tada se slavi kao jedan od prvih velikih svedoka vere, koji je kroz hrabrost, postojanost i ljubav prema Hristu nadvladao i fizičku bol i smrt.
Na današnji dan, vernici se sa poštovanjem sećaju ove trojice svetitelja, a molitva koju je preporučljivo izgovoriti glasi:
„Mučenici Tvoji, Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju, mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.“
Ova molitva se izgovara s verom da će Božija blagodat pratiti one koji je izgovore iskreno, štiteći ih kroz sve životne izazove i donoseći mir, zdravlje i snagu kroz godinu. Dan posvećen Svetom Leontiju, Ipatiju i Teodulu jeste dan sećanja, ali i pouka da vera, i kad je najteže, ne ostaje neprimetna – ona osvetljava put i donosi večnu pobedu.
