Svima nama dobro poznata pjevačica Indira Radić sa prostora bivše Jugoslavije, potiče iz sela Dragalovci koje se nalazi u blizini Doboja u Bosni i Hercegovini.Pjevačica je tu odrsla i načinila prve korake.
Detinjstvo je provela u tom mirnom mestu, gde je živela sa svojim roditeljima sve do završetka srednje medicinske škole. Nakon toga je odlučila da nastavi život u Zagrebu, gde je započela svoj profesionalni put radeći u jednoj bolnici.
Iako se proslavila i postala poznata širom regiona, Indira je u početku nastavila da održava bliske odnose sa roditeljima i često ih je posećivala. Međutim, poslednjih desetak godina nije dolazila u rodni kraj, naročito od kada je preminuo njen otac, Živko Radić. Njena odsutnost postala je uočljiva i predmet razgovora u selu, posebno među rođacima i komšijama.
Jedan od najbližih rođaka, njen stric Novak Subotić, u više navrata je govorio o njihovoj porodičnoj prošlosti. On je ispričao kako je upravo on poklonio zemljište Indirinom ocu kako bi mogao da sagradi kuću bliže železničkoj stanici, jer je tada radio u Doboju. Na toj lokaciji, tik pored škole, izgrađena je kuća u kojoj je porodica živela. Danas se, prema njegovim rečima, ta kuća pokušava prodati, ali bezuspešno, jer interesovanja nema – mnogi iz sela odlaze, a novo stanovništvo ne dolazi.
Novak takođe ističe da mu se Indira više ne javlja i da nije u kontaktu s njom već skoro deceniju. Tvrdi da je prekinula sve veze sa mestom i rodbinom nakon očeve smrti. Iako se ranije vraćala i nastupala u selu, posebno u diskoteci koju su vodili njegovi sinovi, sada je potpuno odsutna iz tog života. Jedan od njenih najposećenijih nastupa okupio je oko hiljadu ljudi, jer su meštani želeli da vide i čuju svoju slavnu sugrađanku.
Indirin poslednji dolazak u Dragalovce bio je povodom očeve sahrane. Nakon toga više nije dolazila, niti se javljala. Njena majka Rosa živi s njom u Beogradu, a sa rodbinom više nema nikakve kontakte. Njena kuća u selu stoji prazna, a brojni rođaci, uključujući i strica Novaka, osećaju tugu zbog njenog distanciranja. On je čak pokušavao da je kontaktira, ali bez uspeha – prestao je da je zove jer nikada nije odgovarala na pozive.
- Meštani Dragalovaca dobro znaju ko je Indira Radić i ponosni su što potiče iz njihovog kraja, ali je već dugo nisu videli. Jedna žena, koja nije želela da se predstavi, rekla je da zna za nju, ali da je nikada nije srela uživo. Čula je kako je pre više od deset godina nastupala u lokalnoj diskoteci, kao i to da ima kuću preko puta škole koju navodno pokušava da proda.
Vlasnica prodavnice u centru sela, koja se doselila posle rata, takođe je rekla da nikada nije imala priliku da je sretne. Ipak, svi u selu znaju ko je ona i rado slušaju njene pesme na proslavama i veseljima. Kaže da se među meštanima često izražava žaljenje što više ne dolazi, iako još uvek ima rodbinu u obližnjim Stanarima.
Indirina priča, iako naizgled jednostavna, nosi duboku emociju o promenama koje donosi život – od bliskosti sa zavičajem, preko izgradnje karijere i odlaska u veće gradove, do sve veće distance prema rodnom mestu i porodici. Meštani Dragalovaca, njeni nekadašnji susedi i rođaci, s tugom se prisećaju njenih ranijih dolazaka, nadajući se možda da će se jednog dana vratiti, makar na kratko.
Iako je život doveo do toga da se putevi raziđu, ostaje činjenica da su u njenom rodnom kraju ljudi koji je ne zaboravljaju, koji i dalje pevaju njene pesme, i koji se s ponosom sećaju da je jedna od njih – devojka iz Dragalovaca koja je postala velika zvezda.
