Život ponekad donese izazove koji nas gotovo slome, ali iz njih može izrasti i ogromna snaga. Maja Volkje, poznata po svom talentu i harizmi, suočila se sa jednom od najtežih bitaka dijagnozom raka grla, bolesti koja je iz korena promenila njen život.
Maja Volkje odlazak kod lekara zakazala je gotovo nevoljno, više iz želje da umiri svoju zabrinutu porodicu nego iz stvarne brige za svoje zdravlje. „Sigurno je od stresa“, govorila je sebi, nastojeći da ostane pribrana i da ne paniči. Međutim, osnovne laboratorijske analize su pokazale nepravilnosti koje nisu mogle da se zanemare. Tako je usledila lavina dodatnih pregleda — skeneri, biopsije, specijalistički nalazi — koji su je polako uvodili u realnost sa kojom nije želela da se suoči. Nedavno je u emisiji „Ispovest“ hrabro otvorila svoju dušu i ispričala bolnu i potresnu priču o tome kako je saznala da boluje od opake bolesti.
„Karcinom je bio posledica pet dugih godina pakla, koji je prethodio njegovom nastanku. Sve je krenulo razvodom braka, potom smrću moje majke, zatim se tata ponovo oženio, a sin se odselio — kao da je život hteo da me testira do krajnjih granica. Dokle više? Kada konačno posustaneš i kažeš sebi da ne možeš više, organizam, kao da je umoran od te tvoje borbe, kaže: ‘Ne mogu da te gledam kako patiš, evo ti bolest da odeš.’ Kad čujem onu frazu ‘boriti se protiv raka’, pitam se — protiv čega se zapravo boriš? Protiv sebe? Treba razumeti bolest, ne se boriti sa njom“, priseća se Maja.
„Nikakve simptome nisam imala. Pevala sam kao slavuj, često u zadimljenim restoranima, verujući da je moj glas večan i da ništa ne može da ga ugrozi. A pevanje — to je duboko disanje, udisanje svakog atoma vazduha… Imala sam samo jednu malu neprijatnost — ponekad, kada sam jela kikiriki, zagrcnula bih se. Ali odmah bih popila čašu vode i mislila da nije ništa ozbiljno. Šest meseci nakon majčine smrti, tata se ponovo oženio. Otišla sam kod njega i tada mi je postavio jedno pitanje koje u tom trenutku nije delovalo strašno, ali ja sam pomislila da ću umreti. Sledećeg jutra pojavila mi se metastaza na vratu. Ipak, u početku sam mislila da nije ništa važno“, kaže Maja.
„Moj bubnjar iz benda primetio je da nešto nije u redu. Rekao mi je da to nije obična žlezda i savetovao da odem na pregled. Moja ćerka Teodora ima oštećen sluh, nakon vakcine primljene sa šest meseci, pa sam kroz nju imala dobar odnos sa lekarima ORL-a. Otišla sam kod njih, ali su me poslali na kliniku gde su uradili laringoskopiju pod anestezijom. Kasnije su me pozvali i rekli da dođem sutradan jer će mi reći šta je u pitanju. Kad sam došla, saopštili su mi da je to poslednja faza raka grla i da moram hitno na operaciju, već u ponedeljak.“
„Ja sam znala da imam rak samo tri dana. Tri dana nisu dovoljna da čovek obradi informacije, jer te šalju sa jednog mesta na drugo i u toj gužvi nisam ni stigla da se zapitam kakve će biti posledice operacije. Pre toga sam privatno otišla na jednu kliniku gde su mi rekli da je to neka mala metastaza, da je to mala operacija, i rekli su mi da će to koštati 800 evra. Srećom, nisam imala te pare jer da jesam, oni bi samo skinuli deo, a ne bi otkrili pravi problem — rak grla“, priseća se Maja sa zahvalnošću što nije odmah pristala.
- Operacija je održana u ponedeljak, ali nije prošla bez komplikacija. „Bilo je puno krvarenja, postojala je opasnost da ne preživim. Zanimljivo je da mi je čovek koji mi je pravio horoskop rekao samo da ne radim operaciju u ponedeljak. Pitao sam ga da li ću preživeti, a on mi je odgovorio da hoću. To mi je tada bilo najvažnije. Borila sam se za svoje glasne žice. Kod raka grla obično skidaju glasne žice rutinski, ali ja sam potpisala da to ne želim — radije ću umreti nego da ostanem bez glasa. To je bila moja najveća borba. Dao sam CD hirurgu i rekao mu da sluša moj glas dok me operiše. On mi je rekao da nije sve u glasu, a ja sam mu odgovorila: ‘Pa nije sve ni u ruci, hajde budi hirurg bez ruke!’“
„Imala sam sreće. Danas znam da se u Kanadi tokom takvih operacija izvade žile iz ruke i koriste za rekonstrukciju grla. Rak grla je smrtonosniji od raka dojke, ali o njemu se retko priča jer je često povezan sa gubitkom glasa. To je nekada bio tipičan ‘kafanski rak’ – od osam muškaraca, jedna žena dobije rak grla“, zaključila je Maja Volk sa dubokim uverenjem i snagom.
Promene u ishrani i novi životni stil
Posle svega što je prošla, Maja je odlučila da drastično menja svoj način života i ishrane. Izbacila je meso, jaja i mlečne proizvode, a prestala je i da termički obrađuje hranu. Kaže da joj se krvna slika postepeno popravila, a imunitet ojačao. Efekti su bili vidljivi ne samo unutrašnje, već i spolja — njena koža, kosa i čitav organizam blistali su zdravljem.
- Maja je svoje iskustvo i znanje o prednostima sirove hrane prenosila kroz predavanja širom bivše Jugoslavije, ali i u dijaspori. Njeni govori mogu se pronaći na internetu, a tome je posvetila i poslednjih pet knjiga. „Imam vrlo jasan i živ osećaj da su mi organi iznutra potpuno čisti. Nema neprijatnih mirisa, nema kiseline, nema znojenja. Kada se telo ne ‘truli’ iznutra, ne možete se ni vi osećati trulo. Svež i zamrznut voćni i povrtni proizvodi imaju iste nutritivne vrednosti, jer enzimi ne stradaju zamrzavanjem, već zagrevanjem. Da je drugačije, za organe za transplantaciju bi koristili blanširanje, ali bi oni tada bili ‘mrtvi’, zar ne?“, napominje Maja.
Nakon operacija, agresivnih terapija i brojnih lekova, danas Maja sa radošću ističe da su njeni organi zahvaljujući zdravoj ishrani „podmlađeni“, a ona puna života i energije. Preporučuje da se voće jede ujutru, do podneva, jer je tada telo u fazi detoksikacije i najbolje će iskoristiti hranljive sastojke. „Ako započnete dan sa voćem, imaćete energije na pretek. Nasuprot tome, ukoliko pojedete težak, prženi doručak, telo će morati da usmeri svu energiju na varenje i zato vam se najčešće posle toga spava“, savetuje ona.
Za vegansku i sirovu ishranu neophodni su kvalitetan sokovnik, blender i sjeckalica, a takva kuhinja donosi ne samo zdravstvene benefite već i praktičnost — nema neprijatnih mirisa prženja, nema suvišnog posuđa, a i potrošnja struje i deterdženata znatno je manja, jer se sve može brzo oprati toplom vodom.
„Princip ove ishrane je vrlo jednostavan – jedite svakog dana u svim bojama! Ja ujutru i uveče imam voćne obroke, a to telo i um prosto vole“, zaključuje Maja sa osmehom i porukom nade i snage za sve one koji se suočavaju sa životnim izazovima.
