Na groblju je ovih dana zabeležen prizor koji je zaintrigirao misteriozna dama, odevena potpuno u crno, s belom ružom u ruci, tiho se približila grobu Saše Popovića.
Na Novom bežanijskom groblju u Beogradu održano je dirljivo i potresno okupljanje povodom četrdeset dana od smrti Saše Popovića, jednog od najuticajnijih imena domaće muzičke industrije i dugogodišnjeg kreativnog direktora, kao i suosnivača Grand produkcije. Njegov iznenadni i prerani odlazak ostavio je duboku prazninu, ne samo među porodicom i prijateljima, već i među brojnim kolegama, saradnicima i poštovaocima širom regiona. Ovaj tužni dan još jednom je pokazao koliko je Popović bio poštovan, voljen i koliko je duboko dotakao živote drugih.
- Na pomen su, u tišini i s mnogo bola, došli najbliži članovi porodice – njegova supruga, pevačica Suzana Jovanović, i njihova deca, ćerka Aleksandra i sin Danijel. Suzanina tuga bila je vidljiva na svakom koraku – korak po korak, prilazila je grobu, dok su joj suze klizile niz lice. Kleknula je pred nadgrobni spomenik, nežno dodirnula fotografiju svog supruga i tiho, kroz jecaje, razgovarala s njim – kao da su poslednji put sami.
Njena deca su je sve vreme držala za ruke, pokušavajući da pruže utehu i sebi i njoj, dok su i sami jedva skrivali suze. Bio je to trenutak duboke porodične boli, ali i snage, jer su zajedno, kao porodica, stajali na mestu gde su se poslednji put fizički oprostili od čoveka koji je za njih bio oslonac, vodič i svetionik.
Pored porodice, pomenu je prisustvovao i Dejan Ćirković Ćira, njihov dugogodišnji prijatelj, kum i muzički saradnik. Njegovo prisustvo je značilo mnogo Suzani i deci – Ćira je sve vreme stajao uz njih, ćutke držeći Suzanu za rame, prisutnošću govoreći ono što rečima nije moglo da se kaže.
- U trenutku kada su počele da se pale sveće za pokojnog Sašu, sa tornja crkve na groblju oglasila su se zvona. Njihov duboki i svečani zvuk odjekivao je celim grobljem, stvarajući gotovo filmsku atmosferu – kao da je i samo nebo poželelo da oda poslednju počast ovom velikom čoveku.
Grob Saše Popovića bio je prekriven cvećem, ali se posebno izdvajalo ogromno srce od belih krizantema, simbola tuge, večne ljubavi i poštovanja. Na nadgrobnoj ploči pažljivo je izabrana fotografija – nasmejan, vedar, onakav kakvog su ga svi pamtili i voleli. Spomenik je urađen sa merom, jednostavno ali dostojanstveno – baš kako je i Saša živeo svoj život, bez pretenzija, a opet pun stila i snage.
Dan pre pomena, porodica je u tišini i bez prisustva javnosti posetila grob, želeći da još jednom, daleko od kamera i znatiželjnih pogleda, provedu trenutke u molitvi i sećanju. Taj čin pokazuje koliko je veza s njim ostala jaka i nakon fizičkog rastanka – jer neke ljubavi smrt ne može da izbriše.
Sašina smrt ostavila je bolnu prazninu i među njegovim kolegama, prijateljima, ali i širom javnosti. Njegova sahrana, održana 6. marta, bila je događaj koji je okupio mnoge – od velikih imena muzičke i glumačke scene, do producenata, novinara i fanova. Među prisutnima su bili i Lepa Brena, Boba Živojinović, Marija Šerifović, Neda Ukraden i mnogi drugi, koji su svojim prisustvom odali počast čoveku čiji je profesionalni uticaj oblikovao desetine karijera.
Dok tuga još ne jenjava, sve je više onih koji veruju da je najvažnije čuvati uspomenu na Sašu Popovića, ne samo kroz pesme, emisije i projekte koje je ostavio iza sebe, već i kroz priče o njegovoj humanosti, posvećenosti porodici, i spremnosti da pomogne svakome kome je pomoć bila potrebna.
U danima koji slede, porodica će pokušavati da pronađe novu svakodnevicu bez njega, ali s ponosom i sećanjem na sve ono što im je ostavio – ljubav, vrednosti i trag koji ne bledi. Ime Saše Popovića ostaje zapisano ne samo u istoriji domaće muzike, već i u srcima svih koji su ga znali, voleli i poštovali.
