Ceo život nas je zasmejavala, a na duši je nosila veliku tugu: Reči Radmile Savićević 1992. godine su nož u srce, čim je nju sahranio, njen muž je umro od tuge

Njene posljednje riječi iz 1992. godine, koje su odzvanjale poput noža u srce otkrivaju bolnu stvarnost koju je nosila. I dok je ona zračila radošću, njen život je bio obilježen velikim tragedijama.

Radmila Savićević, jedna od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumica svih vremena, napustila nas je 8. novembra 2001. godine, ostavivši za sobom neizbrisiv trag u svetu glume i brojne anegdote koje će večno živeti u sećanju. Poznata po svom duhovitom nastupu i neverovatnoj sposobnosti da nas nasmeje, glumica koja je stekla popularnost ulogom Riske u kultnoj seriji “Srećni ljudi”, ostavila je dubok utisak na publiku. I danas, više od dve decenije nakon njene smrti, njene replike i šale citiraju se, a njen lik živi kroz likove koje je tumačila.

• Rođena 1926. godine u Kruševcu, kao Radmila Milenković, odrasla je u porodici majke Cane, koja je bila samohrana krojačica. Pored nje, majka je imala još dva sina, a uprkos izazovima života, Radmila je imala srećno i bezbrižno detinjstvo. Gluma ju je privukla od najranijeg uzrasta. Već kao devojčica, voljela je da se igra pozorišta, pravila kostime, organizovala predstave, a njena kreativnost bila je neograničena. Opisivala je trenutke kada je uzela svilu od majke i pretvorila dvorište u pozorište, gde su nastajale komedije i tragedije, sve uz pomoć improvizovanih kostima i rekvizita.

Nekoliko puta je isticala da je njen optimizam i vedar duh nasledila od svoje majke. Takođe, tvrdila je da je smeh ključ sreće i zdravlja i da se ljudi, čak i u najtežim trenucima, ne smeju prestati smejati. Svojom vedrinom, kako je pričala, izgradila je stav prema životu koji je bio ispunjen pozitivizmom i snalažljivošću, baš kao njena majka koja se uvek smejala, iako je suočena sa životnim izazovima.

Radmila nije volela da igra uloge “kaćiperki” i “vrtirepki”, već je uvek birala zrele žene, one koje su imale životnog iskustva, koje su znale šta znači živeti. Njena sposobnost da prikaže složene likove, žene sa puno unutrašnje snage, bila je njena specijalnost. Nije se smatrala “damom” u klasičnom smislu, a njene uloge često su zahtevale najkraći, ali najteži put do gledaoca. Ispričala je u jednom intervjuu da, dok nije bila dobra u kuvanju, nije imala problema u interpretaciji svojih uloga. Njena iskrenost i spontanost bile su prepoznatljive i u njenom privatnom životu.

• Njena ljubav za ceo život bila je njen muž, Božidar Savićević, kojeg je upoznala još kao mlada devojka. Bio je zubni tehničar, a uskoro su se venčali. Božidar se kasnije pridružio glumačkom svetu, i zajedno su igrali u brojnim predstavama. Iako su ih mnogi smatrali savršenim parom, imali su svoju dinamiku. Radmila je često znala da bude ljubomorna na njegove uloge sa mladim glumicama, pa je u jednom trenutku, čak, secirala kulise u pozorištu kako bi imala bolji pogled na njega i njegove koleginice. Njihov odnos, međutim, bio je ispunjen ljubavlju i poštovanjem, a zajedno su prošli kroz mnoge teške trenutke. Radmila je znala da Božidar, iako je bio prelep i popularan glumac, nije uvek imao lakoće u životu. Zbog toga je bila njegova velika podrška i brinula o njemu, posebno kad je oboleo.

Iako su živeli u skladnom braku, njihova sreća nije bila potpuna jer nisu imali dece. Ipak, svi koje su upoznali, svedočili su kako su oboje voleli svu decu kao svoju, i u toj ljubavi nadoknadili ono što nisu mogli ostvariti kao roditelji.

I dok su se borili sa životnim izazovima, Radmila je, iako uvek nasmejana, nosila tugu u svom srcu. U jednom intervjuu iz 1992. godine, izražavajući tugu zbog političkih i društvenih dešavanja u zemlji, kroz suze je rekla: “Kad bi samo rekli – pet dana neću nikoga da mrzim, sve bi bilo bolje.” Njene reči, iako prolazile kroz tugu, nosile su snažnu poruku nade i želje za smanjenjem mržnje i sukoba, što je bila njena lična filozofija.

Kroz njen život, Radmila je ostavila veliki utisak ne samo kao glumica, već i kao žena koja je svojim humorom, hrabrošću i ljubavlju prema životu osvajala srca svih koji su je poznavali. Iako nije bila ostvarena kao majka, njen život je bio ispunjen ljubavlju prema partneru, kolegama i prijateljima, a njen rad i dalje živi u srcima mnogih.