Reakcija oca Osmana na vijest da se njegova kćerka Merima udala za Dušana bila je izuzetno šokantna.Merima je očekivala krazumijevanje i ljubav, ali njen otac je bio duboko pogođen njenim izborom.
Kada je Merima 1992. godine došla u Beograd, sve je bilo jasno na prvi pogled – njeno poreklo, odakle dolazi i kojoj veroispovesti pripada. Ipak, unatoč svim predrasudama koje su u to vreme postojale, Merima kaže da nikada nije iskusila neprijatnosti ili nepristojne komentare zbog svog identiteta.
– Nikada nisam doživela da me neko uvredi ili pogleda popreko zbog toga što dolazim iz druge vjerske i kulturne tradicije. Iako sam susretala ljude koji su prošli kroz teške trenutke u ratu, gubili članove porodice i nosili velike emotivne rane, nikada nisam naišla na direktnu neprijatnost, priča Merima. Naročito ističe da je iako je Beograd bio poprište brojnih sukoba i nesuglasica, ona osobno nije osjetila mržnju ni od strane onih koji su bili najviše pogođeni ratom. Umesto toga, razgovarala je sa mnogim ljudima koji su imali duboke tragove rata na svojim dušama, ali nikada nije doživela otvoreni oblik odbacivanja zbog svojih korena.
Danas, Merima i njen muž Dušan slave zajedno sve velike praznike – kako pravoslavne, poput Božića i Uskrsa, tako i islamske kao što je Bajram, u krugu svoje porodice. Zanimljivo je da, iako se sa poštovanjem odnosi prema svim hrišćanskim i islamskim praznicima, ona naglašava da vera, kao ni nacija, nisu bili niti su sada odrednice njenog života. Merima se uvek trudila da se fokusira na to šta je zapravo najvažnije za nju – čovekova unutrašnja vrednost.
– Za mene je mnogo važnija stvar kakav je neko kao osoba nego koja je njegova vera ili kojoj naciji pripada. U mom svetu, bitno je kako se ponašaš, kako se ophodiš prema drugim ljudima, a ne da li se krstiš ili klanjaš, objašnjava Merima sa osmehom, ukazujući na osnovne principe koje je usađivala u svoju decu. Po njenim rečima, vera i narodnost nisu te stvari koje bi trebalo da definišu ljude, već njihovo ponašanje, humanost, poštovanje i sposobnost da prihvate razlike i različite ljude oko sebe.
- Merima je odrasla sa razumevanjem da su različite vere i nacije samo površinske razlike koje ne bi trebale imati uticaja na međuljudske odnose. Dodatno, u svom vaspitanju ćerki, Merima je želela da ih nauči istim tim vrednostima: da gledaju na ljude kroz prizmu njihovih osobina, karaktera i dela, a ne kroz etničke ili verske oznake.
Njeno iskustvo u Beogradu tokom 90-ih, periodu kada su postojali mnogi razdori i tenzije među narodima, bila je svedočanstvo da uvek postoji mogućnost da se zadrži ljudskost i poštovanje, bez obzira na okolnosti. Nije dozvolila da joj spoljašnje okolnosti, predrasude ili zatrovane atmosfere koje su nastajale zbog sukoba, oblikuju pogled na svet. Ove vrednosti su u njoj postale osnova za život i za odgajanje nove generacije.
Nastavljajući da slavi praznike svih veroispovesti, Merima daje dobar primer kako međusobno poštovanje, razumevanje i ljubav prema drugima mogu prevazići sve predrasude, pomažući da se stvori harmoničan i skladan život, bez obzira na verske razlike.
