U današnjem članku ćemo se posvetiti stonogama.Na prvu pomisao nas jeza hvata kad ih vidimo.Naime neki kažu da nisu bez razloga tu, većda su kao neki glasnici nevolje.
Sinoć, taman što sam se spremio za spavanje i legao u svoj, inače siguran i poznat prostor spavaće sobe, doživio sam nešto što me na trenutak vratilo godinama unazad – u djetinjstvo. Imao sam svoj prvi susret ove godine s jednom od meni najjezivijih pojava u kućnom ekosistemu – stonogom.
- Iako sam tokom cijele godine prilično smiren i pribran kad su insekti u pitanju, jer ih uglavnom viđam ljeti i već znam „pravila igre“, ova me je situacija ipak malo uzdrmala. Jer nije svejedno kad vam se to čudno, izduženo, brzopotezno stvorenje, sa svim tim nogicama koje se migolje i titraju kao tanki končići, pojavi ni manje ni više nego – na zidu vaše spavaće sobe. I to tik iznad uzglavlja!
Ugledao sam je kako se kreće polako, ali sigurno, u svom karakterističnom stilu – s dugim pokretima koji izgledaju gotovo kao ples. Osjetio sam jezu kako mi prolazi niz kičmu, noge su mi zadrhtale, a instinktivni nagon bio je – da je momentalno eliminišem. Ali onda sam stao. Udahnuo duboko. I donio odluku – ovog puta neću. Neću je zgaziti, neću ni dirati. Samo ću je posmatrati.
Zašto? Zato što sam u posljednje vrijeme puno čitao o njima. O tim čudnim, gotovo vanzemaljskim stvorenjima koja, uprkos svom jezivom izgledu, igraju veoma važnu i korisnu ulogu u našem domu. Jer, istina je – stonoge nisu tu da nas plaše. One su, u stvari, naši mali noćni saveznici.
Iako izgledaju kao da su izašle iz nekog horor filma – tanke, dugačke, brze i s čak 15 pari nogu koje se istovremeno pomjeraju u savršenom ritmu – kućne stonoge su nevjerovatno efikasni predatori. Njihova prisutnost u kući ne znači da imate problem sa njima, već da imate problem s nečim drugim – s nepoželjnim gostima kao što su moljci, mušice, buhe, grinje, pa čak i pauci i mravi. Stonoge ih love, bez milosti, i to s takvom preciznošću da biste pomislili da su trenirane za to.
- Njihov apetit je ogroman. Imaju brz metabolizam i konstantnu potrebu za hranom, što ih čini neumornim lovcima. Njihove prednje noge, koje liče na kandže, zapravo su ispunjene blagim otrovom koji koriste da paralizuju svoj plijen. Nisu opasne za ljude, niti agresivne – naprotiv, čim vas vide, najčešće će pobjeći i sakriti se.
Još nešto fascinantno – stonoge ne prave ni gnijezda, ni paučinu, ne ostavljaju tragove prljavštine. Neće vam zaprljati stan, neće se razmnožavati u kutijama s hranom, niti praviti legla po ormarima. One jednostavno lutaju, uglavnom noću, u potrazi za plijenom. Ako ih vidite – to je znak da imate neželjene insekte u kući. One su kao tiha uzbuna da nešto u vašem prostoru nije u redu.
Naravno, niko ne želi dijeliti krevet sa stonogom. Ali zato stručnjaci preporučuju ono što bi svakako trebalo da bude navika – redovno i temeljno čišćenje doma. Posebnu pažnju treba obratiti na vlažne prostore – kupatila, podrume, kuhinje – jer stonoge vole vlagu. Tamo se kriju, tamo love, tamo obitavaju.
Važno je odmah zbrinjavati mrvice i ostatke hrane, redovno usisavati ispod kreveta, iza ormara i u ćoškovima koje često zanemarujemo. Jer što manje hrane za bube – to manje buba. A kad buba nestane – nestane i stonoga, jer više nema šta da lovi.
Zanimljivo je i to da stonoge mogu živjeti i do sedam godina, što je poprilično dug životni vijek za jednog insekta. Dostižu i do pet centimetara dužine, a kreću se tako brzo da ih često i ne stignemo vidjeti kako nestanu.
Zato, kada sam sinoć gledao tu stonogu na zidu, prvi put sam je gledao drugačije. Ne kao neprijatelja, nego kao tihog čuvara koji mi poručuje: „Nešto drugo ti je ušlo u kuću – ja sam tu da to sredim.“
Tako sam je pustio. Neka ide. Neka radi svoj posao. Ja sam svoj – da pazim na čistoću i da ne sudim po izgledu. Jer, kao što kažu stari – nije svako ko izgleda strašno, i loš. A ponekad baš oni koje najmanje volimo da vidimo, čine nam najveću uslugu.
