Roditelji često cijeli život posvećuju svojoj djeci, pružajući im ljubav, podršku i zaštitu. No, kada djeca odrastu, često se dogodi da roditelji i dalje zadržavaju ulogu onih koji sve podnose, što može dovesti do problema u međusobnim odnosima. Ljubav prema djetetu nikada ne prestaje, ali to ne znači da roditelji trebaju trpjeti nepoštovanje, manipulaciju ili iskorištavanje.
Kada deca odrastu, često se javljaju situacije u kojima njihovo ponašanje može postati veoma neprijatno prema roditeljima. Nažalost, ovo je prirodan deo procesa odrastanja, ali to ne znači da roditelji moraju da to trpe. Uvek imajte na umu da, kao roditelj, vi i dalje zadržavate svoju poziciju autoriteta, a pravilo da vas deca trebaju poštovati i slušati ostaje nepromenjeno, bez obzira na njihov uzrast.
Slično kao kada kupite uređaj koji je označen kao “otporan na udarce”, što često navodi korisnike da smatraju kako će uređaj biti neuništiv i mogu ga koristiti bez brige, tako i deca često misle da ako su odrasli, mogu manipulirati roditeljima i ponašati se kako žele, smatrajući da su zaštićeni i da njihove granice nikada neće biti narušene. To često dovodi do problema jer, kao što se uređaj koji je zaista otporan na udarce može ipak oštetiti, tako i granice roditeljstva, ako se ne postave na vreme, mogu biti narušene.
Kada deca postanu odrasla, vrlo često imaju tendenciju da postanu izuzetno zahtevna i da očekuju da roditelji uvek budu na njihovoj strani, bez obzira na to što njihovo ponašanje nije uvek u skladu sa zdravim vrednostima ili očekivanjima. Mnogi roditelji tada pokušavaju da im udovolje, bojeći se da će ih izgubiti ili da će biti previše strogi. Međutim, to je ozbiljna greška koja može dovesti do daljih problema u odnosima. Naime, upravo tada je najvažnije postaviti jasne granice i ne popuštati u određenim stvarima.
U ovom kontekstu, donosićemo četiri ključne tačke koje roditelji ne bi smeli tolerisati niti oprostiti svojim odraslim potomcima:
Manipulacija
Jedna od najčešćih i najsvirepijih taktika koju odrasla deca koriste prema roditeljima je manipulacija. Na primer, dete može reći: “Mama, ako me voliš, onda ćeš prihvatiti mog partnera”, ili “Tata, ako me voliš, daćeš mi svoj novac da započnem posao.” Ako roditelj odluči da ne postupi prema njihovim željama, deca mogu biti uvređena, prijeteći da nikada više neće doći u kuću. To je klasična manipulacija koju roditelji nikako ne bi smeli dozvoliti, jer takvo ponašanje podrazumeva da deca pokušavaju da kontrolišu roditelje kroz emocionalne prijetnje. Važno je zapamtiti da roditeljstvo ne znači da morate činiti nešto protiv svoje volje, pogotovo ako to nije u skladu sa vašim zdravim razumom. Vaše dete neće nestati iz vašeg života samo zato što imate svoje mišljenje i stavove.
Krivica
Druga veoma važna tačka je situacija u kojoj roditelji osjećaju krivicu prema svojoj deci. Na primer, majka koja je sama odgajala sina oseća krivicu što je njen sin odrastao bez oca i pokušava da to kompenzuje dopuštajući mu da radi šta god želi. Međutim, to često dovodi do problema jer deca uče da manipulišu roditeljima i uzimaju sve što mogu. U ovom slučaju, dečak je odrastao bez poštovanja prema svojoj majci, uzimao je novac od nje bez srama, a potom je optuživao nju za promašeni život. Majka je, na kraju, postala samo sluga svojoj deci, živeći prema njihovim pravilima. Ovo je još jedan primer kako krivica može dovesti do toga da roditelj postane potpuno podređen svom detetu, što nije zdravo ni za jednog od njih.
Moje i naše
Pitanje imovine i granica u porodici takođe je važno. Ako vaše odraslo dete uzme nešto od vas, poput novca ili stvari, i ne smatra da treba to vratiti (misleći da, kao vaš “dete”, ima pravo na sve), to je nešto na šta morate obratiti pažnju. Iako je ljubav roditelja prema deci bezgranična, postoji razlika između pomaganja i stvaranja dugova. Ako vam dete pozajmi novac, ono bi trebalo da ga vrati. Ako je nešto izgubljeno ili uništeno, odgovornost za nadoknadu mora biti postavljena. Takođe, mnogi razmaženi ljudi smatraju da je novac i imovina roditelja automatski “njihova”, što može dovesti do loših odnosa. Postavljanje jasnih granica oko toga šta je “moje” i “naše” je ključno za zdrave međuljudske odnose u porodici.
Nikad ne dozvolite da budete obezvređeni
Na kraju, jedna od najvažnijih stvari koju roditelji moraju razumeti je da nikada ne bi smeli dozvoliti da ih njihovo odraslo dete obezvređuje. Ako je vaše dete završilo fakultet i postiglo neke visoke ciljeve, to ne znači da sada imate obavezu da ih slušate i da dopuštate da vam “soli pamet” u svim aspektima života. Zapamtite onu staru izreku: “Ja sam tebe rodila, ne ti mene!” Ako volite da živite na određeni način i imate svoje principe, nemojte dozvoliti nikome da vas kritikuje zbog toga, pa čak ni vašem rođenom detetu. Vi ste ti koji ste oblikovali svoj život i zaslužujete da ga živite prema vlastitim željama, a ne prema željama drugih.
Na kraju, pravi uspeh u životu nije u tome da se povinujete tuđim mišljenjima i normama, već u tome da živite život u skladu sa sopstvenim vrednostima i željama. Bez obzira na to koliko odraslo dete bilo, roditelji ne bi smeli da popuste u postavljanju granica, jer to vodi ka zdravijem, poštovanijem odnosu između svih članova porodice.
