Fotografije onih koji su preminuli nose duboko ukorenjena verovanja i simbole koji se odnose na vezu između sveta živih i sveta mrtvih. Čak i kada osoba fizički napusti ovaj svet, fotografije koje su ostale zadržavaju svoju moć da održavaju emocionalnu i energetski povezanost sa pokojnikom.
Ove slike, u mnogim tradicijama i kulturama, smatraju se mostom između dva sveta, i to nije samo stvar sentimentalnosti već i spiritualne povezanosti. Zbog ove duboke simbolike i energije koja se prenosi kroz slike, preporučuje se pridržavanje specifičnih smernica u vezi sa njihovim postavljanjem i čuvanjem. Ove smernice imaju za cilj očuvanje ravnoteže i zaštitu zdravlja živih, kako bi se izbeglo apsorbiranje prekomerne energije pokojnika.
- Prvo i osnovno pravilo koje se savetuju odnosi se na to da slike preminulih ne bi smele biti postavljene na vidna mesta, poput zidova, stola ili u okvire koji su uvek na dohvat ruke. Veruje se da stalni kontakt sa slikama pokojnika može energetskih uticati na životnu vitalnost onih koji još uvek žive, stvarajući mogućnost da ova energija postepeno povuče vitalnost i iz njih. Zato, kako bi se sprečili negativni uticaji i obezbedila ravnoteža između energija, ove slike bi trebalo držati van svakodnevnog vida.
Međutim, nije sve negativno kada se radi o ovim slikama. Ako su te iste fotografije pohranjene u posebnim albumima, čuvane sa pažnjom i povremeno pregledane uz osećanje nostalgije i poštovanja, tada neće doći do negativnih efekata. Ovaj način čuvanja fotografija preminulih omogućava njihovoj energiji da ostane po strani, a opet pruža mogućnost da se održi emocionalna i duhovna veza s voljenim osobama.
Pored ovoga, takođe se smatra da je važno čuvanje fotografija preminulih odvojeno od slika živih osoba. Na ovaj način se jasno pravi razlika između dvaju svetova – onog živih i onog mrtvih. Preporučuje se da se za slike preminulih koristi poseban album, posebno posvećen njima, što omogućava da njihova energija bude poštovana i sačuvana u posebnom okruženju, bez mešanja sa energijom živih osoba.
Zanimljivo je da neki pojedinci, verujući u energetsku distinkciju između svetova, praktikuju rezanje slika pokojnika sa onima koji su još uvek živi. Ovaj čin, prema nekim verovanjima, pomaže da se jasno razlikuju energije živih i mrtvih, što se smatra važnim za očuvanje ravnoteže i zaštitu zdravlja svih uključenih. Drugi predlažu da se fotografije pokojnika čuvaju u specifičnim crnim albumima, crnim torbama ili kutijama, jer crna boja nosi simboliku žalosti, ali i energetske zaštite.
- Takođe, preporučuje se da se slike pokojnika posmatraju samo na specijalnim danima koji su predviđeni za komemoraciju i sećanje. Ovi dani obično uključuju godišnjice smrti, verske ili kulturne obrede, kada je prikladno odati poštu preminulim i dozvoliti da se njihov duh nađe u tišini i poštovanju, umesto da se prisutnost tih slika stalno nameće u svakodnevnom životu. Na taj način se zadržava harmonija između sveta živih i pokojnih, omogućujući im da mirno počivaju, dok živima omogućava da nastave sa životom u ravnoteži i zdravlju.
Sve ove smernice, iako zasnovane na tradicijama, verovanjima i kulturnim normama, pružaju duboko poštovanje prema preminulima, kao i pažljiv pristup očuvanju mentalnog, emocionalnog i fizičkog zdravlja živih. Poštovanje ovih preporuka može doprineti duhovnoj ravnoteži i zaštiti, omogućavajući da se odnos prema preminulima održava s poštovanjem, dok se život živih ne narušava njihovom prisutnošću u svakodnevnom životu.
