Marsel Amfu bio je imućan, ali istovremeno i izuzetno jednostavan čovek, koji je odlučio da veći deo svog života provede u izolaciji, u Švajcarskim Alpima. Iako je uživao u mnogim pogodnostima koje je bogatstvo pružalo, odlučio je da živi na jednostavan način, bez struje i vode, te se distancirao od komfora i luksuza koji su obeležavali život većine drugih imućnih ljudi.
Ova odluka nije bila slučajna – Marsel je smatrao da takav način života omogućava dublje povezivanje sa prirodom, ali i da mu omogućava značajne uštede. Iako je bio bogat, on nikada nije žudeo za bogatstvom u smislu skupocenih predmeta i luksuznog života. Naprotiv, on je živeo u maloj kući, koja je bila smeštena u prelepom, ali jednostavnom okruženju, u blizini luksuznih ski centara. Tokom vremena, njegova kuća, koja je izgledala kao idilično utočište, stekla je značajnu vrednost, jer je postala tražena među onima koji su želeli da se osame i pobegnu od brzog tempa modernog života.
- Marselov život u Alpima nije bio samo o skromnosti; on je bio dom za mnoge njegove prijatelje i rođake, koji su dolazili i boravili na njegovom imanju, bez potrebe da plaćaju kiriju. Njegova gostoljubivost i spremnost da podeli svoje bogatstvo sa drugima bili su ključni aspekti njegove ličnosti. Ovaj životni stil, u kojem je novac bio sekundaran, a ljubav i zajedništvo osnovne vrednosti, privukli su pažnju mnogih, ali istovremeno izazvali i sumnje. Iako su mu prijatelji i rodbina bili bliski, susedi i mnogi ljudi iz šire zajednice nisu delili isto mišljenje, često se pitajući zašto je osoba sa tolikim bogatstvom odabrala da živi na tako jednostavan način.
Međutim, sve se promenilo kada je u njegovom životu pojavila Sandrin Devijar, žena koja je bila 25 godina mlađa od njega i dolazila iz Pariza, grada koji je bio sinonim za luksuz, sofisticiranost i visoke standarde života. Sandrin je bila uspešna u poslovima sa nekretninama i brzo je shvatila pravu vrednost Marselovog bogatstva. Iako je ona pokazivala interes za njega, i uprkos tome što su ljudi iz zajednice počeli da sumnjaju u njene motive, Marsel nije mario za glasine koje su kružile. On je uživao u njenom društvu, verovao joj i, uprkos godinama koje su ih delile, bio je duboko povezan sa njom. Unatoč tome što su ljudi u okolini bili skeptični, verovali su da je ona samo zainteresovana za njegov novac, Marsel je nastavio da veruje u ljubav koja se razvijala između njih. Par se venčao 2011. godine, čime su sve sumnje postale još izraženije. Njihov brak je izazvao još veće pitanje – da li je Sandrin zaista volela Marsela ili je bila vođena samo njegovim bogatstvom?
Iako je Sandrin ostala u Parizu kako bi nastavila svoj posao, njihov brak nije bio klasičan u mnogim aspektima. Živela je svoj život u Parizu, dok je Marsel ostao u Alpima, iako su se povremeno viđali. Ubrzo nakon venčanja, nešto tragično se dogodilo. Marsel je doživeo saobraćajnu nesreću, zajedno sa prijateljima, u kojoj je poginuo. Iako su svi drugi preživeli, on je tragično izgubio život. Njegova smrt ostavila je dubok trag na sve koji su ga poznavali, a naročito na njegovoj sahrani, gde je Sandrin plakala, što je u početku izgledalo kao izraz tuge, ali ubrzo su se pojavili novi problemi koji su izazvali još više sumnji.
Nakon Marselove smrti, Sandrin je krenula u akciju kako bi povratila kontrolu nad njegovim imanjem. Počela je da zahteva od stanara da se isele iz Marselovih brvnara, verujući da je ona sada legalna naslednica i da ima pravo da preuzme imanje. Međutim, ubrzo je otkrila da je Marsel imao iznenađenje za nju. Naime, Marsel je ostavio svoje imanje svojim stanarima, porodici i prijateljima, a Sandrin nije dobila ništa od onoga što je očekivala. Ova otkrića su bila veliki udarac za nju, jer su njeni planovi da se obogati Marselovim imanjem pali u vodu. Iako je u braku tražila finansijsku korist, ispostavilo se da Marsel nije bio tako naivan kako je ona verovala.
Na kraju, dok su mnogi mislili da je Marsel bio ranjiv zbog svoje starosti i naivnosti, pokazalo se da je on bio mnogo mudriji i snalažljiviji nego što su ljudi shvatili. Novac i imanje su otišli u ruke njegovoj porodici i prijateljima, a Sandrin je ostala praznih ruku, suočena sa činjenicom da nije uspela da ostvari ono što je želela.
Marselov život i smrt ostavili su važnu lekciju koja se tiče vrednosti koje bismo trebali ceniti u životu. Njegov život je bio dokaz da prava vrednost ne leži u novcu, luksuzu ili materijalnim stvarima, već u ljubavi, prijateljstvu i istinskoj snazi karaktera. On nije bio vođen željom za bogatstvom, već za stvaranjem dubljih, iskrenijih veza sa ljudima. Iako je bio bogat, on je smatrao da je istinska vrednost života u tome što daješ drugima i u tome što si dobar prema svetu, a ne u tome koliko imaš. Na kraju, Marselov život nam pokazuje da ne treba suditi o ljudima samo na osnovu spoljnog izgleda, bogatstva ili pretpostavki, jer prava vrednost ljudi leži u njihovoj unutrašnjoj snazi i njihovim delima.
