Jelena Tomašević, supruga bivšeg košarkaša Dejana Tomaševića, već dugi niz godina vodi neverovatnu borbu sa autoimunom bolešću poznatom kao lupus. Iako je bolest teška i iscrpljujuća, Jelena je pronašla snagu da se nosi sa njom, zahvaljujući ogromnoj podršci koju je dobila od svoje porodice, a posebno od svog supruga, Dejana, koji je stajao uz nju kroz sve teške trenutke.
Jelena je prvi put primetila znakove bolesti mesec dana nakon četvrtog porođaja, kada su joj počeli oticati prsti. Najpre su se obratili lekarima u Španiji, gde su tada živeli, i nakon obavljenih analiza, saznala je da pati od lupusa. “Tada sam prvi put saznala da postoji oboljenje pod tim imenom”, kaže Jelena. Međutim, ovo nije bio kraj izazovima koje je morala da prebrodi. Naime, nakon preseljenja u Grčku, Dejan je potpisao ugovor u Atini, a Jelena je zatražila drugo mišljenje. Nažalost, dijagnoza je bila potvrđena i Jelena je morala da se suoči sa stvarnošću – lupus je zaista bio tu.
- Ljubav i podrška koju je Jelena dobijala od Dejana, kao i od svoje porodice, bila je ključna u ovom periodu njenog života. Iako je njen lekar rekao da je telo Jelene u tom trenutku bilo “starije” nego što je to odgovaralo njenim godinama, i da je lupus prouzrokovao dodatne zdravstvene probleme, Jelena nije dozvolila da je to slomi. “Doktor mi je objasnio da, iako imam samo 36 godina, moje telo ima 75. Na moju štetu su otkrili da osim lupusa imam i reumatoidni artritis”, objašnjava Jelena.
Unatoč mnogim zdravstvenim problemima, Jelena je ostala izuzetno pribrana. I dok se borila sa bolovima i tegobama, ona je ostajala posvećena svom porodici, brinula o svom novorođenom sinu, presvlačila ga, dojila, hranila, i pružala mu ljubav, iako joj je bilo izuzetno teško.
Njena borba je bila ispunjena unutrašnjim naporima, ali nikada nije dopustila da njeni problemi postanu teret za njenog supruga i decu. “Jelena, ako je imala bilo kakve zdravstvene probleme, nikada se nije žalila”, rekao je Dejan. On se seća kako je u početku sve bilo veoma teško, i kako je Jelena, uprkos svemu, uvek izbegavala da on i deca osete njene muke. “Po prvi put sada ona nije mogla da preuzme obaveze jer je imala temperaturu, što se dešavalo u prvim mesecima. Njen najveći kvalitet je što se trudila da mi to ne primetimo”, kaže Dejan, ističući koliko je Jelena bila hrabra i odana porodici.
- Jelena je detaljno opisala simptome ove teške bolesti, kao što su povišena temperatura i otoci koji su joj otežavali svakodnevni život. “Otekne mi deo ruke, bude užasno zategnuto, zacrveni se i ne mogu da pomerim ruku. Kad kažemo da ne možemo ništa da radimo, to znači da niste u stanju da se umijete, obučete, okupate, a posebno kada imate bebu, to je mnogo teže”, kaže Jelena, prisećajući se trenutaka kada se borila s fizičkim problemima. “Tada više ne boli telo, tada bole um i duh. Najviše duša”, otkriva Jelena, govoreći o emocionalnom bolu koji je teško podnošljiv u trenutku kada ste nesposobni da pružite osnovnu negu svojoj deci.
Bez obzira na to što ljubav nije lek za ovu bolest, Jelena je ipak pronašla snagu da se bori zahvaljujući ljubavi koju je osećala od svoje porodice. “Dejan i ja smo napravili fantastičnu konekciju, mi smo bukvalno povezani u jednu čistu ljubav. Kada kraj sebe imate nekoga takvog, znate tačno gde ćete da izađete i šta ćete da radite u budućnosti”, kaže Jelena. Iako su imali planove za više dece, lupus je promenio te planove, ali Jelena je, uprkos tome, pronašla način da se bori sa situacijom. “Nikada nismo pričali o tome da imamo samo jedno dete. Neki su želeli čak i petoro. Lupus me je poremetio tako da nisam mogla da rodim Dejanu još jedno dete, iako je jako želeo peto”, priznaje Jelena.
S obzirom na sve što je preživela, Jelena i dalje ostaje snažna. Zbog bolesti se povremeno osvežava bes, a i dalje se postavlja pitanje kako će se njen život razvijati u budućnosti. “Počnem da razmišljam šta će biti… Raste bes. Možda neću biti tu na Manjinoj svadbi. Možda neću biti živa kad Matija pođe u školu…”, kaže Jelena, dok se suočava sa negativnim emocijama i brigama koje dolaze sa svakodnevnim životom. Ali, u tim trenucima tuge, Jelena se seća da ima ljubav koju joj pružaju suprug i deca. “Zato kad usledi taj plač, taj zagrljaj, kad osetiš tu ljubav, onda kažeš sebi: ‘Ma, možeš ti to. Imaš sa kim i imaš zbog koga'”, zaključuje Jelena hrabro, pokazujući svetu da i u najtežim trenucima ljubav i podrška porodice mogu biti najveća snaga koja pomaže da se nastavi dalje.
