Iako mnogi izvori u prošlosti tvrde da su jaja štetna za zdravlje srca zbog visokog sadržaja holesterola, savremeni stručnjaci, uključujući kardiologa Džeremija Londona, smatraju da ta tvrdnja nije u potpunosti tačna i da je potrebno promisliti o svim aspektima ove teme. Prema njegovim rečima, holesterol iz hrane zapravo ne utiče značajno na ukupni nivo holesterola u telu, koliko se nekada verovalo. Ovaj savremeni pogled na problem, koji je izneo u razgovoru za „Fox News Digital“, pokazuje da je važno razumevati da se naučno saznanje i pristupi razvoju u oblasti zdravlja hrane stalno menjaju.
Koja količina jaja je sigurna za konzumaciju?
Jaja su izuzetno bogat izvor visokokvalitetnih proteina, minerala i ključnih nutrijenata, kao što su vitamini D i B12, selen, kao i kolin. Prema rečima doktora Londona, jaja se više ne smatraju rizikom za zdravlje, kakvim su ih mnogi smatrali tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, a sada se sve više smatraju korisnim dodatkom zdravoj ishrani. Američka asocijacija za srce tvrdi da je konzumiranje jednog jajeta dnevno potpuno bezbedno za zdravlje srca kod zdravih odraslih osoba, dok je za starije osobe sa normalnim nivoima holesterola čak prihvatljivo i konzumiranje dva jaja dnevno, naravno uz uravnoteženu ishranu.
Slušajte svoje telo i prilagodite ishranu sebi
Dr. London je naglasio da je važno razumeti da većina nutritivnih vrednosti jajeta dolazi iz žumanca, dok belance sadrži visok nivo proteina, što je takođe od koristi u ishrani. Međutim, važno je napomenuti da je konzumacija jaja lični izbor svakog pojedinca i da bi trebalo da se prilagodi specifičnim potrebama svakog organizma. On savetuje da ljudi pažljivo prate svoje zdravstvene pokazatelje, kao što su biomarkeri i nivo holesterola, te da razvijaju prehrambene planove koji su u potpunosti prilagođeni njihovim individualnim potrebama i životnom stilu.
Ovaj pristup je zasnovan na principima personalizovane ishrane, koja postavlja pojedinca u centar pažnje i omogućava da se sve odluke vezane za ishranu donesu uzimajući u obzir specifične zdravstvene ciljeve i parametre.
BONUS TEKST
Jedna od najzanimljivijih prirodnih pojava koja se može posmatrati na Zemlji je aurora borealis, poznata i kao severna svetlost. Ova spektakularna svetlosna pojava, koja se pojavljuje u polarnoj regiji, nastaje kada čestice sa Sunca, koje su nabijene električnim nabojem, udare u Zemljinu atmosferu. Kada te čestice uđu u magnetno polje naše planete, one uzrokuju emisiju svetlosti koja može imati razne boje, od zelene i crvene, do plave i ljubičaste. Najčešće se javlja u područjima blizu Arktičkog i Antarktičkog kruga, gde je magnetno polje najintenzivnije, ali ponekad se može videti i u oblastima koje su dalje od tih regija.
Fenomen aurore borealis oduvek je fascinirao ljude. U prošlosti su narodi tih područja smatrali da je svetlost poruka bogova ili duša predaka. U današnjem vremenu, naučnici objašnjavaju ovaj fenomen detaljno, koristeći fiziku i hemiju da bi precizno opisali kako dolazi do nastanka svetlosti. Iako se aurora može videti u mnogim zemljama koje su blizu Polarnog kruga, kao što su Norveška, Švedska, Kanada i Rusija, naučnici tvrde da je najbolje vreme za posmatranje tokom zimskih meseci, kada su noći najduže.
Zanimljivo je da aurora borealis nije jedini fenomen ovog tipa na svetu. Njena južna rođaka, aurora australis, može se videti u južnim polarim regionima, kao što su Novi Zeland i južni deo Australije. Bez obzira na geografsku lokaciju, oba fenomena izazivaju divljenje i poštovanje prema prirodnim lepotama naše planete.
