Otišo Mujo na službeni put i za to vrijeme Fata ga varala. Svaki put kad ga je prevarila, ubacila je zrno graha u kartonsku kutiju koju je držala ispod kreveta. Kad se Mujo vratio s puta, nađe tu kutiju, a u njoj tri zrna graha i 20 maraka. Pita on nju:
– “Fato, što ti je ovo?”
– “Pa eto, svaki put kad sam te prevarila, ja sam ubacila zrno graha.”
Broji Mujo i kaže:
– “Pa dobro, samo tri? A što je ovo 20 maraka?”
– “Pa svaki put kad se nakupila kila, ja sam prodala!”
BONUS TEKST
Zanimljivost o ljudskom mozgu
Ljudski mozak je jedno od najsloženijih i najfascinantnijih organa u ljudskom tijelu. Iako čini samo oko 2% ukupne telesne mase, mozak troši čak 20% energije koju telo proizvodi. Ovaj nevjerojatni organ je odgovoran za sve naše misli, emocije, sjećanja, pa čak i za naše fizičke pokrete. Mozak je poput nevjerojatno sofisticiranog računara, koji neprestano procesuira podatke, šalje signale telu, uči iz iskustava i prilagođava naše ponašanje na osnovu onoga što se događa oko nas.
Jedna od najzanimljivijih stvari o ljudskom mozgu je njegova sposobnost plastičnosti. Mozak je sposoban za stvaranje novih veza među neuronima tokom čitavog života. To znači da, u principu, možemo učiti i razvijati nove veštine u bilo kojem uzrastu. Mozak se kontinuirano reorganizuje i prilagođava na osnovu novih iskustava, što znači da nikada nismo “prekasno” za početak učenja nečeg novog. Na primer, deca uče mnogo brže nego odrasli, jer se njihov mozak brzo razvija i stvara mnogo novih neuronskih veza. Međutim, to ne znači da odrasli ljudi ne mogu učiti ili razvijati nove sposobnosti – mozak je jednostavno fleksibilniji u mlađim godinama.
Ljudski mozak sadrži oko 86 milijardi neurona, koji su povezani sa oko 100 triliona sinapsi (veza između neurona). Ove sinapse omogućavaju prenos informacija između različitih delova mozga i između mozga i ostatka tela. Neuroni komuniciraju kroz električne impulse, a kada signal putuje kroz sinapsu, oslobađa se hemijska supstanca poznata kao neurotransmiter. Ovi neurotransmiteri, kao što su dopamin, serotonin i acetilholin, igraju ključnu ulogu u regulisanju našeg raspoloženja, pamćenja i drugih osnovnih funkcija.
- Jedan od najimpresivnijih aspekata ljudskog mozga je njegova sposobnost da procesuira informacije. Na primer, ljudski mozak može da prepozna lica u manje od 100 milisekundi. U tom kratkom vremenskom periodu, mozak aktivira specifična područja, kao što je fusiformni gyrus, koji je specijalizovan za prepoznavanje lica. Iako ovo može izgledati kao jednostavan proces, on zahteva veliku količinu računarske snage jer mozak mora da analizira mnoge varijable, kao što su oblik, boja i udaljenost između očiju, kako bi prepoznao specifično lice.
Mozak takođe ima sposobnost da “zaboravi” informacije. Ovaj proces, poznat kao zaboravljanje, zapravo igra važnu ulogu u tome da mozak odvoji suvišne informacije od onih koje su relevantne. Kroz zaboravljanje, mozak može da se fokusira na važne informacije, dok eliminira one koje nisu od značaja. Ovo je jedan od razloga zašto se ponekad ne možemo setiti nečega što smo znali, ali se sećanje može vratiti u pravom trenutku. Na primer, ako neko spomene određeni miris, to može pokrenuti sećanje na događaj koji je bio povezan sa tim mirisom.
Takođe, zanimljivo je da mozak ne prestaje da radi dok spavamo. Tokom sna, posebno u fazama dubokog sna, mozak obavlja važne funkcije poput konsolidacije sećanja. To znači da mozak “spava” dok aktivno procesuira informacije koje smo prikupili tokom dana, pomažući nam da ih zapamtimo i učimo iz iskustava.
U zaključku, ljudski mozak je izuzetno složen, moćan i adaptivan organ. Iako je istraživanje mozga još uvek u začetku, otkrića koja se svakodnevno prave pokazuju neverovatne sposobnosti ovog organa. Od neverovatne brzine kojom procesira informacije, do sposobnosti da se stalno menja i prilagođava novim iskustvima, ljudski mozak ostaje jedno od najtajanstvenijih i najuzbudljivijih područja nauke.
