Supruga i ja smo se vraćali sa jedne zabave, već bila 2 ujutro, i putovali smo na osamljenoj, slabo osvetljenoj cesti. U jednom trenutku, potpuno iznenada, naš auto je stao. Nismo imali mobilne telefone, jer je to bilo vreme kada nismo bili navikli na stalnu povezanost i uvek smo bili oslonjeni na tehniku koja nije uvek bila dostupna. Bilo je to mirno, tiho noćno okruženje i osećali smo se pomalo nesigurno, ali nismo imali mnogo opcija osim da čekamo. I dok smo čekali, nismo znali ni šta nas sve čeka.
- Nakon otprilike sat vremena, dok smo još sedili u autu, iako je noć bila hladna i mračna, primetili smo neko vozilo u daljini. Dok se približavalo, usmerilo se prema nama, i iz njega je izašao mladić, oko 25 godina, i počeo da priča sa nama. Predstavio se kao student i rekao da je slučajno naišao na nas. Bio je ljubazan i ponudio da nas odveze do grada, jer nismo imali načina da pozovemo pomoć. Iako nismo znali šta da mislimo, prihvatili smo njegovu ponudu. Potrudili smo se da budemo oprezni, ali nismo želeli da budemo nepristojni. Ponudili smo mu novac kao znak zahvalnosti, a on je ljubazno odbio, govoreći: “Drago mi je da mogu da vam pomognem, ništa više ne treba.”
Nismo ni slutili da će to biti samo početak nečega što ćemo pamtiti do kraja života. Prošla je godina, a onda je supruga nazvala u suzama. Drhtavim glasom mi je rekla da odmah otvorim vijesti. Bio sam potpuno zbunjen, jer nisam imao pojma o čemu govori. I tek kada sam otvorio TV, saznao sam da je “student” kojeg smo sreli na tom osamljenom mestu zapravo bio opasni kriminalac, muškarac od 35 godina, koji je bio osumnjičen za više od 30 pljački u različitim, napuštenim područjima, naročito u šumama, gde je napadao vozače u kasnim noćnim satima.
Saznao sam da je njegova taktika bila vrlo domišljata i da je koristio verovatno isto ponašanje kao prema nama. Pretvarao se da je izgubljeni planinar ili putnik koji je imao problema i tražio pomoć. Kada bi sticao poverenje vozača, čak bi se trudio da bude što ljubazniji, i tada bi ih lako nabavio kao svoje žrtve. Na kraju bi ih opljačkao, uzimao sve što bi mogao, i ostavljao ih bez ičega, potpuno uništene i prestravljene.
I ono što je za nas bilo najšokantnije jeste kada smo saznali da je on bio u potrazi u nekoliko saveznih država. Policija je objavila potragu za njim, a njegova slika i metode počele su postajati poznate. Osećao sam se kao da je sve oko mene postalo oblak straha, jer nije bilo jasno šta nas je sprečilo da budemo njegove sledeće žrtve. Možda mu je bilo zastrašujuće da je nas dvoje zajedno, možda je moj visoki stas imao neki efekat na njega, ili možda nije želeo da ide na preveliki rizik – ali šta god da je bilo, činjenica je da nas nije opljačkao, a to je za nas bio pravi dar.
- I dalje se pitamo šta nas je spasilo, zašto nije završio svoj plan prema nama. Možda je imao osećaj da nas ne može prevariti tako lako, možda je procenio da je previše rizično da nas napadne. Ne znamo, i možda nikada nećemo saznati. Možda je samo jednostavno imao neko poštovanje prema našoj situaciji ili je nešto u njegovoj proceni išlo u drugom pravcu. Ali činjenica je da smo imali sreće, veliku sreću, što nas nije opljačkao, a možda i još veću sreću što smo ostali nepovređeni.
I dan-danas, iako smo se fizički oslobodili te noći, osećamo da nas to iskustvo oblikovalo na neki način. Naučili smo da budemo mnogo oprezniji u životu, da se ne uzdamo u naivne pretpostavke o ljudima, čak i kad izgledaju prijateljski ili dobronamerni. Nikada ne znamo šta se zapravo dešava u pozadini, pa su sada sve naše odluke još promišljenije, još pažljivije. I uprkos svemu, jedino što ostaje je to da budemo zahvalni što smo tada preživeli, jer ono što se desilo moglo je da se završi sasvim drugačije.
