Svi mi ponekad zaboravimo nešto – to je potpuno normalno i deo ljudske prirode. Međutim, kako možemo prepoznati da li je zaboravnost bezazlena ili možda ukazuje na ozbiljnije zdravstvene probleme? Razumevanje razlike između uobičajenog zaboravljanja i onih slučajeva koji mogu biti znak ozbiljnijih problema sa zdravljem može biti ključno za naše dobrostanje.
Prema neurologu dr. Ričardu Restaku, autoru knjige “The Complete Guide to Memory: The Science of Strengthening Your Mind”, postoji jasna granica između svakodnevnog zaboravljanja i onih trenutaka koji bi mogli signalizirati potrebu za posetom lekaru. Na primer, vrlo je uobičajeno zaboraviti gde ste parkirali automobil. Zamislite da odete u tržni centar, kupite nešto i izađete, ali ne možete da se setite gde ste ostavili auto. Ovo nije razlog za zabrinutost, jer se mnogi ljudi suočavaju sa ovakvim situacijama, objašnjava dr. Restak, profesor neurologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džordž Vašington. No, ako zaboravite osnovne stvari, kao što su čak i sredstva prevoza kojima ste došli – ne možete da se setite da li ste došli autom, autobusom ili vas je neko dovezao – to bi mogao biti znak ozbiljnijeg problema i svakako bi trebalo da se posavetujete sa lekarom.
- U svojoj knjizi, dr. Restak daje primere koji pomažu da se razjasni razlika između normalne zaboravnosti i onih trenutaka kada bi trebalo da budemo oprezni. Na primer, normalna zaboravnost uključuje:
– Različite uspomene na detinjstvo u poređenju sa sećanjima braće i sestara. – Povremeno pogrešno skretanje na putu do kuće, što je sasvim uobičajeno. – Zaboravljanje imena ljudi koje ste tek upoznali ili koje viđate samo povremeno. – Korišćenje liste za kupovinu kako biste se podsetili na stvari koje želite da kupite. – Zaboravljanje gde ste parkirali auto, što je takođe veoma uobičajeno.
S druge strane, postoje i znakovi koji mogu ukazivati na ozbiljnije probleme sa pamćenjem i koncentracijom, kao što su:
– Zaboravljanje osnovnih igara koje ste ranije često igrali, ili ne možete da se setite šta se desilo tokom igre. – Nesigurnost o tome kako ste stigli na određeno mesto – ne možete da se setite da li ste došli autom, autobusom, ili vas je neko dovezao, što je ozbiljniji znak gubitka orijentacije.
- Iako mnogi od nas imaju trenutke kada zaboravimo nešto, dr. Restak napominje da je važno svakodnevno izazivati mozak kako bismo ga održali u formi. On lično praktikuje jednostavan izazov svakog jutra: pre nego što krene u šetnju sa svojim psom, zapiše deset reči, a dok se vraća kući, pokuša da se seti tih reči. Ovo je jednostavan način da se održava mentalna oštrina i sprečava dosada, koja može dovesti do mentalne pasivnosti.
„Ključ je da izbegnete dosadu i uvek ostanete izazvani“, savetuje dr. Restak. Preporučuje svakodnevne mentalne vežbe i izazove koji mogu pomoći u očuvanju memorije i mentalne agilnosti. Iako je povremeno zaboravljanje normalno, ako primetite da se pojavljuju neobični obrasci zaboravnosti, kao što je gubitak sposobnosti da se setite osnovnih veština koje ste ranije lako koristili ili gubitak orijentacije u svakodnevnim situacijama, važno je da ne ignorirate te simptome. Rana intervencija može mnogo da pomogne u prevenciji ozbiljnijih problema sa zdravljem i omogućiti brži oporavak.
Zato, ako osetite da je vaša zaboravnost postala učestalija i uznemirujuća, nemojte oklijevati – posavetujte se sa lekarom kako biste na vreme otkrili moguće uzroke i dobili odgovarajuću pomoć.
