Začepljene arterije, stanje koje se stručno naziva ateroskloroza, mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i ne treba ga nikako uzimati olako. Mnogi ljudi žive sa ovim stanjem, a da nisu ni svesni njegovih ozbiljnih posledica, iako ono značajno utiče na kvalitet svakodnevnog života. Ateroskloroza je ozbiljno stanje koje zahteva pažnju i pravovremenu prevenciju, jer može dovesti do niza teških zdravstvenih problema, kao što su srčani udar, moždani udar i koronarna arterijska bolest. S druge strane, ovo stanje je relativno lako sprečiti, ukoliko se pridržavamo zdravih životnih navika, posebno kada je u pitanju izbor hrane koju unosimo.
Zanimljivo je da mnoga istraživanja potvrđuju da postoji nekoliko namirnica koje, ako ih konzumiramo u prekomernim količinama, mogu doprineti stvaranju plaka na arterijama. Plak se sastoji od masti, holesterola i drugih supstanci koje se nakupljaju na zidovima arterija, usporavajući ili potpuno blokirajući protok krvi. Ovaj problem može ozbiljno ugroziti snabdevanje vitalnih organa i tkiva krvlju, što može imati dalekosežne posledice po naše zdravlje. Zato je od ključne važnosti da obratimo pažnju na hranu koju unosimo i pokušamo da izbegavamo one namirnice koje mogu povećati rizik od začepljenja arterija.
- Dr Tomi Mičel, porodični lekar sa iskustvom u holističkom pristupu medicini, ističe da je izbor hrane ključan za prevenciju ateroskleroze. On napominje da izbor hrane ne utiče samo na našu telesnu težinu, već ima mnogo veći uticaj na naše opšte zdravlje i dobrobit. Ako ne obratimo pažnju na prehrambene navike, začepljenje arterija može postati ozbiljan problem koji je često bez očiglednih simptoma, zbog čega se mnogi ljudi suočavaju sa velikim zdravstvenim problemima tek kada je situacija već postala kritična.
„Začepljene arterije su ‘tihi ubica’“, kaže dr Mičel, „i često ne postoji nikakva jasna naznaka sve dok ne dođe do ozbiljnih posledica, kao što su srčana insuficijencija, moždani udar ili koronarna arterijska bolest. Međutim, ako se ovo stanje prepozna na vreme, promena načina života, vežbanje i izbegavanje određenih namirnica mogu značajno smanjiti rizik od većih problema“, dodaje on.
Iako postoje različiti faktori rizika koji mogu doprineti začepljenju arterija, poput genetike i starosti, ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji. Dr Mičel navodi pet namirnica koje smatra najopasnijima za razvoj ateroskleroze ako se konzumiraju prečesto ili u prekomernim količinama. Ipak, važno je napomenuti da ove namirnice neće izazvati ozbiljne posledice ako se konzumiraju umereno.
Slanina Slanina je jedna od najopasnijih namirnica za zdravlje arterija. Osim visokog sadržaja zasićenih masti, slanina je bogata solima i konzervansima koji mogu značajno povećati rizik od visokog krvnog pritiska i nakupljanja plaka u arterijama. „Većina ljudi nije svesna koliko soli i drugih aditiva sadrži slanina, zbog čega je često konzumiraju u većim količinama nego što je preporučeno“, objašnjava dr Mičel. Preporučuje se da se konzumacija slanine svede na minimum, a u zamenu mogu se koristiti zdravije alternative, poput piletine ili čak biljnih proizvoda.
- Putera Maslac je vrlo ukusan, ali s obzirom na to da je bogat zasićenim mastima, njegova prekomerna konzumacija može doprineti povišenju lošeg holesterola u krvi i začepljenju arterija. Dr Mičel napominje da je ključ umerenost u konzumaciji putera. Umesto tradicionalnog maslaca, preporučuje se korišćenje biljnih margarina, kao što su oni od orašastih plodova ili semena, ili čak prirodnih zamena poput pire od banane ili jabuke, koji mogu pružiti sličan ukus u receptima.
Keksi Iako se često smatraju bezopasnim, keksi su obično prepuni kalorija, zasićenih masti, šećera i soli, što ih čini potencijalno vrlo štetnim za zdravlje arterija. „Važno je zapamtiti da keksi mogu imati visok sadržaj masti i natrijuma, pa bi trebalo da ih konzumiramo u umerenim količinama“, upozorava dr Mičel. Ako volite kekse, pokušajte da napravite zdraviju verziju koristeći integralno brašno i zaslađivače poput urmi ili meda.
Punomasni sir i mleko Iako su sirevi i mlečni proizvodi bogati kalcijumom, mnogi od njih, poput punomasnog sira i mleka, sadrže visoke nivoe zasićenih masti. Dr Mičel savetuje da ograničimo unos ovih namirnica na 2 porcije dnevno, i da, kada god je to moguće, zamenimo punomasno mleko i sireve sa biljnim mlekom, kozjim sirom ili niskomasnim mlečnim proizvodima. Takođe, grčki jogurt je odličan izvor proteina i obično sadrži manje masti.
Pržena hrana Pržena hrana je često bogata nezdravim mastima jer se prilikom prženja koristi mnogo ulja. Dr Mičel sugeriše da je bolje koristiti alternative poput pečenja hrane u rerni ili na roštilju, što smanjuje količinu dodanih masti. Osim toga, upotreba začina za poboljšanje ukusa može učiniti ovakvu pripremu hrane podjednako ukusnom, a zdravijom.
Kao što vidimo, mnoge namirnice koje su uobičajene u svakodnevnoj ishrani mogu imati ozbiljan uticaj na zdravlje naših arterija. Međutim, ključ je umerenost i pažljiv odabir hrane. Pravilnom ishranom, redovnim vežbanjem i zdravim životnim navikama možemo značajno smanjiti rizik od ateroskleroze i očuvati zdravlje naših krvnih sudova.
