Prof. dr Srđan Đurđević o raku grlića materice: prevencija, vakcina i lečenje kao ključ u borbi protiv opake bolesti
Rak grlića materice globalno je četvrti po učestalosti rak kod žena, a posebno je zabrinjavajuća činjenica da se oko 90 odsto smrtnih slučajeva usled ove bolesti događa u zemljama sa nižim ekonomskim razvojem. Iako postoje dokazane mere prevencije, rak grlića materice i dalje ostaje jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja žena u Srbiji, koja prema podacima zauzima peto mesto u Evropi po broju obolelih od ovog tipa raka.
Prof. dr Srđan Đurđević, priznati ginekolog-akušer i hirurg, u razgovoru za Novu otkriva sve ključne informacije o uzrocima, faktorima rizika, HPV vakcini i važnosti preventivnih pregleda u borbi protiv ove opake bolesti.
Uzroci i faktori rizika
Humani papiloma virus (HPV) najčešće je prenosiva polna infekcija koja može zahvatiti kožu, genitalni sistem, ali i grlo. Prema procenama, gotovo svi seksualno aktivni ljudi bit će zaraženi HPV-om u nekom trenutku svog života, obično bez ikakvih simptoma. U većini slučajeva, imuni sistem uspešno uklanja HPV iz organizma. Međutim, dugotrajna infekcija visokorizičnim HPV tipovima može izazvati abnormalne promene u ćelijama, koje s vremenom mogu prerasti u rak. HPV infekcija grlića materice odgovorna je za čak 95 odsto karcinoma ovog organa. Iako je uobičajeno da proces razvoja raka traje 15 do 20 godina, kod žena sa oslabljenim imunitetom ovaj period može biti kraći i trajati samo 5-10 godina. Faktori rizika za progresiju bolesti uključuju tip HPV-a, imunološki status žene, prisutnost drugih polno prenosivih bolesti, broj porođaja, uzrast pri prvom porođaju, kao i upotrebu hormonskih kontraceptiva i pušenje.
Prevencija i HPV vakcina
Jedan od najvažnijih preventivnih koraka u borbi protiv raka grlića materice, prema prof. dr Đurđeviću, jeste vakcinacija. HPV vakcine trebaju biti ponuđene svim devojčicama između 9 i 14 godina, pre nego što postanu seksualno aktivne. Vakcina može biti primenjena kao jedna ili dve doze. Od 2023. godine, širom sveta su dostupne čak šest vakcina protiv HPV-a, a u Srbiji se koristi najsavremenija 9-valentna vakcina koja štiti od devet tipova HPV-a, uključujući i visokorizične tipove 16 i 18, koji uzrokuju većinu slučajeva karcinoma grlića materice.
Iako vakcinacija igra ključnu ulogu u prevenciji, redovni preventivni pregledi i dalje su najefikasniji način otkrivanja bolesti u ranim fazama. Profesor Đurđević savetuje da žene treba da se podvrgnu ginekološkim pregledima svake 3 do 5 godina počevši od 30. godine života, kako bi se na vreme otkrile moguće promene koje mogu dovesti do raka. Prekancerozne promene često ne izazivaju simptome, zbog čega je prevencija od ključne važnosti. Redovni pregledi, uključujući Papanikolau test i HPV test, mogu otkriti abnormalne promene na grliću materice koje se mogu uspešno lečiti pre nego što pređu u rak.
Grupisanje žena prema učestalosti pregleda
U Srbiji se žene mogu podeliti u dve velike grupe prema učestalosti i navikama odlaska na ginekološke preglede. Prva grupa obuhvata mlađe žene koje redovno idu na ginekološke preglede, a kod kojih se bolest najčešće otkriva u ranoj ili prekanceroznoj fazi. Kod ovih žena, ukoliko je prethodni Papanikolau test bio uredan, dovoljno je obaviti kontrolu svakih tri godine. Druga grupa čine žene koje izbegavaju redovne preglede, a među njima se izdvajaju one koje će se javiti tek kada primete simptome. Prepoznavanje simptoma, kao što su neobično krvarenje, bolovi u leđima, smrdljiv vaginalni iscedak ili umor, od ključne je važnosti za pravovremeno otkrivanje bolesti.
Lečenje prekanceroznih promena
Lečenje prekanceroznih promena na grliću materice uključuje različite medicinske procedure kao što su kolposkopija, krioterapija, termička ablacija i elektrokonizacija. Kolposkopija je postupak u kojem se pod uveličanjem pregledaju promene na grliću materice, a nakon toga se primenjuju različite terapije koje uklanjaju abnormalne ćelije pre nego što postanu rak. U nekim slučajevima, kao što su dublje promene u grliću materice, koristi se klasična elektrokonizacija, uz potrebnu hospitalizaciju.
Dijagnoza i značaj patohistološkog pregleda
Dijagnoza raka grlića materice obuhvata kombinaciju kolposkopskog pregleda, Papanikolau testa, HPV testa i patohistološkog pregleda. Pouzdanost ovih testova u dijagnozi je veoma visoka, a patohistološki pregledi često omogućavaju postavljanje konačne dijagnoze u slučajevima kada drugi testovi daju nejasne rezultate.
Zaključak
Za uspešnu borbu protiv raka grlića materice, ključna su prevencija, vakcinacija i redovni ginekološki pregledi. Profesor Srđan Đurđević ističe da moderni pristupi lečenju, uključujući napredne dijagnostičke metode i terapije, omogućavaju visoku stopu izlečenja, naročito kada se bolest otkrije u ranoj fazi. Redovne kontrole, kao i edukacija žena o važnosti prevencije, ostaju ključni faktori u smanjenju broja obolelih i umrlih od ove opake bolesti.
