Nizak krvni pritisak je zdravstveni problem s kojim se susreće veliki broj ljudi, ali često se ne doživljava kao ozbiljna prijetnja, za razliku od visokog krvnog pritiska. Iako mnogi smatraju da nisku vrednost pritiska ne treba previše ozbiljno shvatiti, to nije baš tako, jer nizak pritisak može izazvati ozbiljne tegobe i, u nekim slučajevima, ukazivati na druge ozbiljnije zdravstvene probleme.
Doktorka Ivana Petrović, kardiolog, objasnila je kako temperaturne oscilacije, promene u atmosferskom pritisku, vlažnost i Sunčevi zraci mogu uticati na naše zdravlje i dobrostanje, uključujući i krvni pritisak. Naime, kako se vreme menja, to može uticati na naš organizam i izazvati simptome niskog pritiska. Dr Petrović je ukazala na to da se često, kada neko oseća simptome poput umora, malaksalosti, vrtoglavice ili slabosti, okolina ne shvata ozbiljno to stanje, govoreći: „Pa, živeti ćeš još sto godina“. Međutim, ona napominje da nizak krvni pritisak nije uvek bezopasan i može izazvati mnoge probleme, pa je važno pratiti te simptome i obratiti pažnju na njih.
Prema rečima dr Petrović, postoji nekoliko različitih vrsta niskog krvnog pritiska, a svaka od njih ima različite uzroke i simptome. Prvi tip je primarni nizak pritisak, koji se javlja kod potpuno zdravih ljudi i obično nema poznatog uzroka. U takvim slučajevima, osoba oseća tegobe samo povremeno, koje mogu trajati dan-dva, ali obično prolaze same od sebe. Iako simptomi mogu biti neprijatni, ovo stanje obično nije ozbiljno.
Drugi tip je sekundarni nizak pritisak, koji može biti mnogo ozbiljniji jer je uzrokovan postojećim bolestima. Nizak pritisak u ovom slučaju može biti rezultat različitih zdravstvenih problema, poput dijabetesa, bolesti štitne žlezde, anemije, infekcija, dehidratacije, pa čak i unutrašnjeg krvarenja. U ovom slučaju, najvažniji korak je da se prvo dijagnostikuje i reši osnovni zdravstveni problem koji izaziva pad pritiska. Sam pad pritiska nije problematičan, već je najvažnije lečiti osnovnu bolest koja ga uzrokuje.
Treći tip niskog pritiska je posturalna hipotenzija, koja se javlja kada osoba naglo ustane iz sedećeg ili ležećeg položaja. U tom trenutku, krv može brže opadati u nogama nego što može biti pumpana do srca, što uzrokuje vrtoglavicu, nesvesticu i slabost. To je vrlo čest problem, naročito kod starijih osoba, i može biti opasno ako se ne prepozna na vreme.
- Četvrti tip niskog pritiska je postprandijalna hipotenzija, koja se javlja nakon obilnog obroka. U ovom slučaju, krv se više koncentrira u stomaku kako bi pomogla procesu varenja hrane, što može izazvati pad pritiska i simptome poput vrtoglavice ili umora.
Dr Ivana Petrović napominje da mnogi ljudi koji pate od niskog krvnog pritiska ne smatraju ga ozbiljnim problemom. Ipak, važno je prepoznati da nizak pritisak, iako manje dramatičan od visokog, može imati značajan uticaj na kvalitet života. Na primer, za primarni nizak pritisak, osnovni tretman uključuje promene u načinu života, kao što su redovno konzumiranje više tečnosti, naročito mineralne vode koja sadrži natrijum, izbegavanje dehidratacije, kao i korekcija ishrane, uz naglasak na uravnotežen unos soli, koja pomaže podizanju pritiska. Takođe, redovan san i fizička aktivnost, uključujući lagane vežbe poput šetnji, mogu pomoći u stabilizaciji pritiska.
- Za sekundarni nizak pritisak, lečenje mora biti usmereno na osnovni uzrok, bilo da je to bolest, infekcija, anemija ili neki drugi zdravstveni problem. Lečenje tih stanja obično će pomoći u normalizaciji krvnog pritiska.
Pored toga, dr Petrović ističe da, dok nisku vrednost pritiska mnogi ne smatraju ozbiljnim zdravstvenim problemom, u slučaju da simptomi traju ili se pogoršavaju, treba potražiti medicinsku pomoć. Ako nizak krvni pritisak izaziva ozbiljne simptome poput nesvestice ili slabosti, treba ga ozbiljno shvatiti, jer može uticati na sposobnost normalnog funkcionisanja i kvalitet života.
Za kraj, važno je napomenuti da iako nizak pritisak može biti simptom nečega ozbiljnijeg, često se može upravljati sa odgovarajućim promenama u životnim navikama. Preporučuje se obratiti pažnju na ishranu, unos tečnosti i fizičku aktivnost, kako bi se simptomi niskog pritiska održali pod kontrolom.
