Kardiovaskularni hirurg, doktor Emir Solaković, poznat je po tome što svoje savete o zdravom načinu života deli direktno i otvoreno, bez zadrške. U nedavnom intervjuu za Hayat Media BIH, govorio je o rizicima moždanog i srčanog udara, ističući zanimljive činjenice i edukativne savete.
Prema rečima doktora Solakovića, jedan od glavnih faktora rizika za moždani i srčani udar jeste starenje. “Kada se dete rodi, proces ateroskleroze, odnosno ‘hrđanja’ krvnih sudova, već počinje. Kako starimo, taj proces se ubrzava, a nivo holesterola raste. S godinama krvni sudovi postaju sve oštećeniji, što povećava rizik od raznih bolesti i njihovih posledica,” objasnio je doktor.
- Pol je takođe ključni faktor. “Žene su do menopauze u prednosti zahvaljujući hormonima estrogenima, koje luče jajnici. Ovi hormoni štite žene od ateroskleroze i smanjuju rizik od infarkta. Zbog toga žene ređe dobijaju infarkt u poređenju s muškarcima, u odnosu 1:3. Međutim, nakon menopauze, kada nivo estrogena opadne, žene postaju podjednako podložne ovim bolestima kao i muškarci, pa rizik postaje 1:1,” naglasio je Solaković.
Nauka je pokušala da reši ovaj problem primenom hormonske terapije, ali su istraživanja pokazala da iako estrogen smanjuje rizik od srčanih i moždanih udara za 50%, može povećati šanse za karcinom materice. Zbog toga su naučnici nastavili istraživanja, uvodeći dvojnu hormonalnu terapiju.
Razlike između žena i muškaraca u procesu starenja bile su još jedna tema razgovora. Doktor Solaković istakao je da žene nakon 50. godine fizički izgledaju starije nego što piše u njihovim dokumentima. “Kada žena napuni 50 godina, njen organizam ubrzava proces starenja, pa se često kaže da izgleda kao da ima 57 godina. To se dešava zato što žene ranije sazrevaju i njihov metabolizam brže prolazi kroz ključne promene. Ipak, zdravi način života može pomoći ženama da izgledaju i osećaju se znatno mlađe,” poručio je doktor, dodajući motivacionu poruku: “Ako vodite računa o svom zdravlju, možete izgledati i do 20 godina mlađe.”
Doktor Emir Solaković završio je svoje izlaganje pozivom na zdrav život i pozitivnu energiju, ističući da su prevencija i briga o zdravlju ključne za dug i kvalitetan život.
BONUS TEKST
Zanimljivost koja može da vas iznenadi odnosi se na istoriju prve šolje kafe. Iako mnogi veruju da je kafa otkrivena u Etiopiji, postoje i priče koje sugerišu da je prvi put konzumirana u Jemenima, gde su monasi koristili semenke ove biljke kako bi ostali budni tokom noći, kada su se molili. Priča o kafi postala je naročito poznata zahvaljujući legendi o pastiru Kaldiu, koji je primetio da njegove koze postaju neobično energične nakon što su pojele crvene bobice sa biljke. Iako nije jasno kada je tačno kafa postala popularna u arapskom svetu, u 15. veku su se u Jemenu počele proizvoditi prve kafe, a uskoro su se proširile u čitavom Bliskom istoku. U Evropu je kafa stigla tokom 17. veka, kada su je trgovci počeli unositi preko Venecije, a kafa je brzo postala omiljeni napitak među evropskim aristokratama i intelektualcima. Prva kafa u Evropi služena je u Istanbulu, u kafićima koji su se brzo proširili po evropskim gradovima. Danas kafa nije samo omiljeni napitak, već i kulturni simbol i društvena aktivnost, sa brojnim vrstama i metodama pripremeširom sveta.
