Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetičkog saveza Srbije, govorio je o dijabetesu tipa 2 u okviru jutarnjeg programa, objašnjavajući ključne aspekte ove bolesti, kao i značaj njenog prepoznavanja, prevencije i kontrole. Dijabetes tipa 2 je ozbiljno, ali kontrolabilno stanje koje zahteva posvećenost u pridržavanju odgovarajućih preventivnih mera. Opačić je istakao da se u Srbiji procenjuje da oko 770.000 ljudi pati od dijabetesa tipa 2, što je alarmantan broj, jer dijabetes postaje sve češći problem, a istovremeno i sve veći izazov za javno zdravlje.

Najčešći simptomi dijabetesa, prema njegovim rečima, uključuju suva usta, pojačanu žeđ, učestalo mokrenje, kao i stalan osećaj umora i slabosti. Nažalost, mnogi ljudi ove simptome pogrešno tumače kao posledicu stresa ili iscrpljujućeg radnog tempa, pa ih ignorišu, ne shvatajući da ovi simptomi mogu ukazivati na povišen nivo šećera u krvi, koji je karakterističan za dijabetes.

  • Opačić je podsetio da je važno prepoznati ove simptome na vreme, jer ignorisanje može dovesti do ozbiljnijih posledica po zdravlje, uključujući oštećenje organa i krvnih sudova, što se često dešava kod ljudi koji nisu svesni svog stanja dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija.

Prevention, ili prevencija, je ključno za dijabetes tipa 2, i to je nešto što Opačić posebno naglašava. On je istakao da ljudi mogu smanjiti rizik od razvoja ove bolesti za čak 50% ako redovno vežbaju, uključujući svakodnevnu fizičku aktivnost, kao što je intenzivna šetnja. Takođe, pravilna ishrana koja uključuje obilje voća i povrća, uz izbegavanje alkohola i cigareta, može smanjiti rizik za 75%. Opačić je podvukao da nije samo fizička aktivnost važna, već i promene u životnim navikama, jer zdrav način života može imati dugoročne koristi u prevenciji dijabetesa.

Jedna od uobičajenih zabluda koju je Opačić demantovao jeste verovanje da konzumacija slatkiša ili visokog nivoa šećera direktno izaziva dijabetes. On je objasnio da unos šećera sam po sebi ne uzrokuje dijabetes, te da gušterača, koja je odgovorna za regulisanje nivoa šećera u krvi, normalno funkcioniše kod zdravih ljudi. Dijabetes se razvija kada gušterača ne može da proizvede dovoljno insulina ili telo postane otporno na insulinske efekte, a to nije direktno povezano sa prekomernim unosom šećera, iako nezdrav način ishrane svakako može doprineti razvoju ove bolesti u kombinaciji sa genetskim faktorima i drugim rizicima.

Dijabetes je kronična bolest koja se javlja kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može efikasno koristiti proizvedeni insulin. Insulin je hormon koji pomaže telu da koristi glukozu (šećer) iz hrane kao energiju. Bez dovoljno insulina, nivo šećera u krvi raste, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Za osobe sa genetskom predispozicijom za dijabetes, Opačić preporučuje redovno merenje šećera u krvi. Oni koji imaju stabilnu porodičnu istoriju i nisu u grupi visokog rizika, mogu se ograničiti na godišnje preglede, koji omogućavaju pravovremeno prepoznavanje eventualnih promena u nivou šećera. Dijabetes je, nažalost, često otkriven u kasnijim fazama, jer ljudi često ignorišu prve simptome, što može otežati lečenje i kontrolu bolesti. Stoga su preventivni pregledi, kao i edukacija i podizanje svesti o simptomima i rizicima od dijabetesa, od izuzetne važnosti.

Opačić je zaključio da je kontrola dijabetesa moguća i da svi ljudi, posebno oni sa faktorima rizika, moraju biti odgovorni i redovno proveravati nivo šećera u krvi, kako bi se izbegle ozbiljne zdravstvene komplikacije koje mogu nastati kao posledica nekontrolisanog dijabetesa.