Dr. Radmila Ješić Vukićević, renomirani gastroenterolog i hepatolog, osvrnula se na sve prisutniji problem masne jetre u današnjem društvu. Masna jetra ili steatoza, kako se medicinski naziva, postaje sve češća i kod mladih, uključujući tinejdžere, pa čak i decu. Međutim, najčešće se dijagnostikuje kod ljudi u 40-im i 50-im godinama.
Kod dece se masna jetra često razvija bez ikakvih simptoma, što može otežati prepoznavanje problema, ali rano otkrivanje i lečenje su ključni za sprečavanje daljih komplikacija.
- Dr. Ješić Vukićević naglašava da je za lečenje masne jetre važno prekinuti s unosom alkohola i usvojiti zdravije navike. Gubitak viška kilograma, posebno kod osoba koje pate od pretilosti, predstavlja važan korak u tretiranju ove bolesti. Takođe, potrebno je analizirati i identifikovati eventualne metaboličke poremećaje vezane za masti ili ugljene hidrate. Ako su određeni lekovi povezani s razvojem masne jetre, trebalo bi razmotriti njihovo ukidanje ili zamenu.
Pristup lečenju masne jetre zasniva se na otklanjanju svih faktora koji doprinose njenom razvoju, a upravljanje unosom kalorija i povećanje fizičke aktivnosti su osnovne strategije. U nekim slučajevima se preporučuje korišćenje određenih suplemenata koji pospešuju regeneraciju jetre i pružaju antioksidanse.
- Vitamin E i vitamin C su dva esencijalna vitamina za jetru jer podržavaju detoksikaciju u ranim fazama bolesti. U emisiji “RTS Ordinacija” dr. Ješić Vukićević je izjavila da nema jednog univerzalnog leka koji se pokazao efikasnim za lečenje masne jetre, ali dodaci poput sirutke mogu pomoći nekim pacijentima. Iako sirutka ne detoksikuje jetru direktno, povremeno uzimanje može biti korisno u određenim slučajevima. Brojne biljke takođe imaju potencijalne koristi za jetru i mogu se koristiti kao dodatak tretmanu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje nekoliko dijetetskih pristupa za zdravlje jetre, pri čemu se posebno ističe mediteranska ishrana. Ova dijeta eliminiše masnu hranu, pohovana i pržena jela, a umesto toga se fokusira na povrće, mahunarke, poput graha, graška i zelenih mahuna. Mediteranska ishrana podstiče smanjenje unosa crvenog mesa i preferira konzumaciju testenina i proizvoda od celog zrna za doručak, dok se pržena jela poput bureka, prženog mesa ili krompira izbegavaju.
Poseban savet je dat osobama koje pate od kamenca u žuči – one bi trebalo da izbegavaju konzumaciju jaja, jer mogu doprineti pogoršanju tegoba.
BONUS TEKST
Da li ste znali da smeh ima snažne pozitivne efekte na naše telo i um? Smeh nije samo znak dobrog raspoloženja – zapravo, ima neverovatan uticaj na naše zdravlje. Kada se smejemo, naše telo oslobađa endorfine, hormone sreće, koji nam pomažu da se osećamo bolje i opuštenije. Ovi hormoni deluju kao prirodni lek protiv bola i stresa, a čak mogu da poboljšaju i kvalitet sna.
Osim što podiže raspoloženje, smeh pozitivno utiče i na naš imunitet. Studije su pokazale da smeh povećava nivo antitela i aktivnost ćelija koje se bore protiv infekcija, čime se jača odbrambeni mehanizam tela. Takođe, smeh podstiče bolju cirkulaciju i opušta mišiće, što može da smanji napetost i bol u telu. Neki istraživači čak veruju da smeh može da doprinese dužem životnom veku, jer smanjuje rizik od srčanih oboljenja i pomaže u borbi protiv depresije i anksioznosti. Uz sve ove koristi, smeh je jedan od najprirodnijih načina da se osećamo bolje i povežemo sa drugima. Nije ni čudo što se kaže da je smeh lek – što više smeha, to zdravije telo i um!
