Sinan Sakić i njegova supruga Sabina delili su ljubavnu priču koja je trajala preko četiri decenije, izgrađenu na dubokom poštovanju i podršci. Sabina je često isticala da je njihova veza bila ispunjena razumevanjem i nežnošću, a zajedno su imali dvoje dece, sina Alena i ćerku Đulkicu. Sinan je iz prethodnih brakova imao i sinove Rašida i Meda.

Alen je kao mali pretrpeo ozbiljne opekotine, zbog čega su ga roditelji vodili čak do Indije na lečenje. Sakići su se tada susreli sa duhovnim vođom Sai Babom, a ovo iskustvo otvorilo im je vrata indijske kulture i meditativnog načina života. Sinan je bio oduševljen duhovnim mirom koji je tamo pronašao, čak su kupili kuću u Indiji gde je njihova ćerka jedno vreme i živela. Sa vremenom, Sinan je počeo da se sve više okreće budizmu, nalazeći u meditaciji način za smirenje i duhovno ispunjenje. Međutim, zbog porodičnih obaveza, a kasnije i zdravstvenih problema, morali su da prodaju kuću u Indiji.

  • Sinan je u kasnijim godinama oboleo od ozbiljnih zdravstvenih problema, što je Sabina teško podnela. Ona smatra da su mu lekari svojom nepažnjom dodatno narušili zdravlje, što je možda doprinelo njegovoj preranom odlasku. Sinan, iako bolestan, želeo je da bude sa svojom porodicom u poslednjim trenucima. Povukao je sve medicinske uređaje u bolnici i zatražio da se vrati kući. Sabina i porodica su mu pružili sve potrebne uslove kod kuće, a Sinan je poslednje dane proveo u okruženju najmilijih, gde je preminuo u Sabininom zagrljaju.

Iako su planirali transplantaciju jetre u Turskoj, Sinan je ostao optimističan do poslednjeg trenutka, verujući da će ozdraviti i nastaviti s nastupima. Njegova energija i volja za životom bile su vidljive do poslednjih dana, ali bolest je ipak bila jača.

Nakon Sinanove smrti, Sabina se suočila s brojnim poteškoćama, posebno u odnosima s njegovom porodicom, a najteži trenutak doživela je kada je Sinanov sin iz prethodnog braka, Rašid, prodao stan koji je Sinan ostavio porodici. Sabina nije krila razočaranje, jer je osećala da nije dobila potrebnu podršku u teškim trenucima.

Sinan Sakić je bio jedan od najpoznatijih pevača narodne muzike na Balkanu, čiji je prepoznatljiv glas, harizma i energija obeležila muzičku scenu tokom više od tri decenije. Rođen je 13. oktobra 1956. u Loznici, a njegova muzička karijera počela je u grupi “Južni Vetar,” jednoj od najpopularnijih muzičkih grupa bivše Jugoslavije u 1980-im godinama.

Grobnica Sinana Sakića, izrađena od belog mermera dopremljenog iz Turske, postala je mesto koje privlači mnoge posetioce iz celog sveta. Sabina je uložila mnogo truda i sredstava kako bi mu podigla spomenik koji odražava ljubav i poštovanje prema njemu, a na spomeniku stoji uklesan emotivni natpis: „Ljubavi jedina, bila si i bićeš duša moje duše. Zauvek u večnosti.“

Ova emotivna priča o ljubavi, žrtvovanju i zajedničkom duhovnom putovanju ostaje trajni deo nasleđa Sinana Sakića, kao i sećanje na njegovu blisku vezu s porodicom i ljubav prema životu uprkos svim teškoćama koje je prolazio. Sabinina priča svedoči o tome koliko su jedno drugom značili, kao i o njenoj hrabrosti i istrajnosti kroz sve izazove koje su zajedno prevazilazili.