Ako ste alergični ili prosto volite prirodna rešenja u kućanstvu, postoji sjajan način da perete veš bez korišćenja klasičnog omekšivača punog hemikalija. Naime, jednostavne mešavine sastojaka koje već imate kod kuće mogu vam omogućiti da postignete mekane i mirisne tkanine, a uz to izbegnete moguće iritacije kože i alergijske reakcije.
Većina komercijalnih omekšivača sadrži različite hemijske supstance koje su dizajnirane da omekšaju vlakna tkanine i obezbede prijatan miris. Ipak, ove hemikalije mogu negativno uticati na zdravlje, posebno ako ste skloni alergijama ili imate osetljivu kožu.
- Umesto toga, možete napraviti prirodni omekšivač za veš koristeći samo tri lako dostupna sastojka. Prvo, sipajte jednu šolju morske ili epsom soli, koja pomaže u uklanjanju ostataka deterdženta iz tkanine, vraća svežinu bojama i sprječava izbleđivanje odeće. Zatim dodajte pola šolje sode bikarbone – ovaj sastojak eliminiše neugodne mirise i osnažuje osećaj čistoće.
Na kraju, za miris, dodajte 20-30 kapi eteričnog ulja po vašem izboru, poput lavande, limuna ili peperminta. Dobro izmešajte sastojke i čuvajte ih u dobro zatvorenoj posudi. Kada budete spremni za pranje, ubacite 2-4 kašike ove mešavine direktno u bubanj veš mašine zajedno s vešom, a umesto klasičnog omekšivača, u fioku za omekšivač sipajte malo sirćeta koje dodatno omekšava tkanine, čuva boje i olakšava peglanje.
- Postoji i alternativna mešavina koja uključuje 40 grama limunske kiseline i nekoliko kapi ulja čajevca, sve pomešano u 220 ml vode. Ovaj preparat osvežava tkanine i deluje antibakterijski, čineći veš prirodno mirisnim i svežim. Još jedno rešenje je mešavina pola šolje sirćeta i kašičice sode bikarbone, uz dodatak deset kapi eteričnog ulja.
Ako želite da napravite i domaći prašak za pranje, možete narendati 300 grama marsejskog sapuna i dodati 300 grama sode bikarbone, 200 grama natrijum perkarbonata (koji je opcion, ali pomaže kod tvrdokorne prljavštine) i 300 grama kristalne sode. Mešajte sve sastojke, dodajte nekoliko kapi eteričnog ulja za miris, i čuvajte u hermetički zatvorenoj posudi. Koristite na isti način kao i običan prašak za veš.
Ove prirodne alternative su odlične za sve koji žele održiviji, zdraviji pristup pranju veša bez nepotrebnih hemikalija.
BONUS TEKST
Lavirinti su fascinantni arhitektonski i kulturni fenomeni koji su intrigirali ljude tisućljećima. Njihova povijest je isprepletena mitovima, religijom, umjetnošću i psihologijom, a njihova svrha i značenje varirali su od kulture do kulture. Lavirinti su mnogo više od običnih zagonetki; oni su simboli putovanja, duhovnosti i kompleksnosti ljudske psihe.
Jedna od najpoznatijih priča o lavirintima dolazi iz antičke Grčke. Prema mitu, na otoku Kreti je postojao lavirint koji je izgradio majstor Dedal na zahtjev kralja Minosa. Ovaj lavirint je služio kao zatvor za Minotaura, polučovjeka-polubika, kojeg su Atenjani morali hraniti mladim ljudima kao danak. Prema legendi, junak Tezej je uspio ubiti Minotaura i izaći iz lavirinta zahvaljujući nitima koje mu je dala kraljeva kći, Arijadna. Ova priča simbolizira borbu između svjetla i tame, reda i kaosa, te potrebu za mudrošću i smjernicama u životu.
Lavirinti nisu samo drevni grčki izum; oni su se pojavljivali u mnogim kulturama širom svijeta. U srednjem vijeku, lavirinti su često bili dio katedrala u Europi. Najpoznatiji srednjovjekovni lavirint nalazi se u katedrali u Chartresu, Francuska. Ovi lavirinti nisu imali zidove poput klasičnih lavirinata, već su bili uklesani u podove crkava, a vjernici su ih koristili za meditaciju i duhovne šetnje, simbolizirajući putovanje kroz život prema Bogu. Bilo je uobičajeno hodati bos po lavirintu, a hodočasnici su vjerovali da je taj čin način pročišćavanja duše i postizanja unutarnjeg mira.
