Jedan od prvih znakova da nešto nije u redu s veš mašinom jeste pojava jakih vibracija i buke tokom pranja. Srećom, ovo je problem koji se često može lako rešiti, ali prvo je važno identifikovati uzrok.
Neuravnoteženo opterećenje jedan je od najčešćih razloga za tresenje veš mašine. Ako se veš ne rasporedi ravnomerno u bubnju, mašina može izgubiti balans. Teža odeća može se pomeriti na jednu stranu, što dovodi do neravnomernog opterećenja i, kao rezultat, do treskanja tokom ciklusa centrifuge. Da bi se to izbeglo, korisno je prati različite vrste odeće zajedno, kako bi se postigla ravnomernija raspodela težine.
- Pretjerano opterećenje mašine takođe može dovesti do sličnog problema. Kada se previše odeće nagura u bubanj, veš mašina ima poteškoće da se nosi s velikom težinom mokre odeće. Zbog toga dolazi do pojačanog tresenja, posebno tokom ispiranja i centrifuge. Rešenje može biti jednostavno – smanjiti količinu veša po pranju ili razmisliti o kupovini mašine s većim kapacitetom.
Začepljen filter je još jedan potencijalni uzrok. Ako filter za pražnjenje vode nije čist, mašina ne može pravilno ispustiti vodu, što dovodi do nestabilnosti i dodatnih vibracija. Redovno čišćenje filtera može pomoći u rešavanju ovog problema. Neusklađenost s podom može biti poslednji razlog. Ako noge mašine nisu ravne ili ako pod nije ujednačen, mašina će se više tresti. U tom slučaju, može pomoći postavljanje tvrde podloge ili podešavanje nogara mašine, pa čak i zamena ako su istrošeni.
Pravilnim održavanjem i redovnim proverama, problemi s tresenjem veš mašine mogu se lako držati pod kontrolom i osigurati duži vek trajanja uređaja.
BONUS TEKST
Znate li da su stari Egipćani među prvima razvili veštine zubne medicine? Iako to nije bila dentalna higijena kakvu danas poznajemo, njihova praksa i verovanja o zdravlju zuba pokazuju zapanjujuće napredne ideje za to vreme. Oni su pravili prve zubne proteze i vršili tretmane za probleme sa zubima koristeći prirodne lekove, poput meda za antiseptički učinak i paste od pepela za čišćenje zuba. Ponekad su čak koristili finu riblju kost kao primitivnu vrstu konca za čišćenje između zuba. Za lečenje zubobolje, koristili su mešavine bilja i lekovitih ulja, dok su protiv infekcija primenjivali smolu drveta, koja ima prirodna antibakterijska svojstva.
Verovatno najinteresantniji deo njihove prakse je to što su Egipćani izrađivali protetičke zube od pravih zubnih ostataka ili materijala poput drveta, kako bi nadoknadili izgubljene zube. U grobnicama su pronađeni mumificirani ostaci koji pokazuju umetnute zube ili vezane pomoću zlatnih žica – primer rane verzije zubnih implanta!
Pored Egipćana, zanimljivo je da su i stari Rimljani imali razvijene metode za brigu o oralnom zdravlju. Oni su koristili prašak napravljen od drobljenih jaja i ljuštura morskih plodova za poliranje zuba, što je u neku ruku preteča današnje paste za zube.
Čak i danas arheolozi otkrivaju fascinantne detalje o njihovim dentalnim tehnikama, koji nam pokazuju kako su ovi drevni narodi znali vrednost zdravlja zuba i koristili sve što im je bilo dostupno u prirodi za njegovo očuvanje. To nam potvrđuje da su ljudi kroz istoriju uvek brinuli o zdravlju, ali i da su pronalazili inovativne načine da reše medicinske probleme s minimalnim resursima. Na neki način, današnja stomatologija duguje mnogo upravo ovim prvim, hrabrim koracima iz prošlosti
