Lučijano D’ Adamo, Italijan iz Rima, doživeo je 2019. godine stravičnu saobraćajnu nesreću koja je promenila tok njegovog života na načine koje je teško i opisati. U tom incidentu, dok je mirno išao svojim putem, nepoznati vozač je udario u njega, nakon čega je Lučijano završio u komi. Proveo je nekoliko dana bez svesti, dok su se njegovi bližnji molili za njegovo ozdravljenje, nadajući se da će se izvući iz ovog teškog stanja. Kada se konačno probudio, shvatio je da je njegov svet postao potpuno različit.
- Izuzetno šokantan momenat za njega bio je taj što je zaboravio 39 godina svog života, a poslednja uspomena koja mu se jasno ureza u sećanje bila je iz marta 1980. godine. Ova neverovatna igra sudbine učinila je da Lučijano ostane zarobljen u vremenu, u godini kada je imao samo 24 godine, s verom da se sprema za venčanje sa svojom verenicom, koja je tada imala samo 19 godina. Kada se video u ogledalu, nije mogao da veruje svojim očima; pred njim je stajao sed čovek, potpuno neprepoznatljiv, i suze su mu se slile niz obraze zbog gubitka svoje mladosti.
Još veće iznenađenje došlo je kada je na vratima njegove bolničke sobe stajala starija žena koja se predstavljala kao njegova supruga. Lučijano nije mogao da veruje šta čuje, jer nije ni znao da je oženjen, a kamoli da ima sina, što mu je dodatno otežalo situaciju. Njegov život se iz temelja promenio, a on je bio izgubljen u ovom novom svetu. Kada je poželeo da nazove svoju majku, doživeo je novi šok kada mu je bolničko osoblje saopštilo da je ona preminula, a on nije imao pojma o tome.
Iako je od nesreće prošlo pet godina, Lučijano se i dalje bori sa povratkom sećanja i pokušava da sakupi delove svog izgubljenog identiteta. Sada ima 68 godina, a oseća se kao da je još uvek u 1980. godini, kada je radio kao radnik na aerodromu Fjuminčino. Dok se nosi s izazovima modernog života, kao što su pametni telefoni i GPS uređaji, priznaje da su mu ti tehnološki napreci i dalje prava enigma.
Zanimljivo je da se jedina stvar koja mu se jasno seća iz tog zaboravljenog perioda odnosi na njegovog unuka, koji se rodio 2014. godine, a konkretno se priseća datuma, vremena i oznake “PN 2300” koja je bila zalepljena na bolničkoj kolevci. Taj momenat predstavlja jedno od retkih svetlih mesta u njegovom umu, vezano za njegovu porodicu.
Takođe, bilo mu je teško da prihvati činjenicu da je njegov omiljeni fudbalski klub, Roma, postao dvostruki šampion Italije, a on se ne seća nijednog od tih važnih trenutaka. Kroz vreme, Lučijano je počeo da se pomiruje s činjenicom da više nije mladić i postepeno se prilagođava svom novom životu, sa suprugom, decom i unucima, iako nesreća iz 2019. godine ostaje u potpunom zaboravu. Nažalost, vozač koji je izazvao nesreću nikada nije pronađen, ostavljajući Lučijana s osećajem gubitka ne samo sećanja, već i pravde.
Priča o Lučijanu D’ Adamu je istinska priča o borbi, prilagođavanju i snazi ljudskog duha, koja nas podseća na to koliko je važno ceniti svaki trenutak života, jer sutra može doneti nepredviđene promene.
