Svađe su deo svake veze, pa čak i one najskladnije ne mogu da izbegnu povremene nesporazume i konflikte. U takvim trenucima, ljudi često reaguju impulzivno i izgovore stvari koje možda ne odražavaju njihova prava osećanja.
Svađe često izvlače na površinu skrivene frustracije, emocije i nesigurnosti, što dovodi do situacija u kojima ljudi kažu nešto što inače ne bi izgovorili. Te reči, iako često izrečene u afektu, mogu naneti bol i ostaviti dugotrajne posledice na odnos.
- Kada se strasti smire i ljudi se povuku da razmisle o onome što su rekli, izvinjenje je obično prvi korak ka pomirenju. Mnoge svađe se završe mirnim razgovorom i obećanjem da će ubuduće biti bolje. Međutim, postoje rečenice koje ostavljaju dublji trag i koje se ne mogu tako lako zaboraviti. Jedna od tih rečenica, prema mišljenju psihologa dr Džefrija Bernštajna, ima posebno štetan efekat na odnose.
Bernštajn naglašava da je fraza “Nije me briga” posebno destruktivna kada je upućena partneru tokom svađe. To su reči koje, prema njegovom mišljenju, mogu da slome srce druge osobe, čak i ako se situacija kasnije smiri i dođe do izvinjenja. Problem sa ovom frazom nije samo u njenoj direktnoj poruci, već u emocionalnom tonu koji nosi. Kada neko kaže “Nije me briga”, to ne samo da minimizira osećanja partnera, već mu implicitno poručuje da su njegova osećanja nevažna, pa čak i bezvredna.
Psiholog ističe da ovakva izjava često izaziva osećaj odbacivanja i omalovažavanja kod osobe kojoj je upućena. Partner koji čuje ove reči može se osećati manje važnim, nepoželjnim, pa čak i emocionalno izolovanim. To može izazvati osećaj emocionalne distance i nesigurnosti u vezi, što je teško popraviti čak i kada se izvinjenje desi. Na površini, sve može izgledati kao da je u redu, ali rana koju ostavi fraza “Nije me briga” može nastaviti da boli mnogo duže nego što se to na prvi pogled čini.
- U članku za magazin “Psychology Today”, dr Bernštajn objašnjava da je važno razumeti koliko je svaka reč koju izgovorimo tokom konflikta bitna. Reči imaju moć da povrede, ali i da izleče, pa je stoga neophodno razvijati veštine komunikacije koje će omogućiti partnerima da izraze svoja osećanja i nesuglasice bez dovođenja do emocionalnog povređivanja. Bernštajn savetuje da se, umesto omalovažavajućih i destruktivnih izjava, parovi fokusiraju na konstruktivne razgovore. To podrazumeva aktivno slušanje partnera, iskazivanje empatije i trud da se razumiju njihova osećanja i perspektiva.
Osvešćivanje sopstvenih komunikacijskih obrazaca može biti ključni korak ka izbegavanju ovakvih destruktivnih fraza. Umesto da se tokom svađe povlačimo u defanzivu ili da nastojimo da povredimo drugu osobu, možemo da odaberemo da budemo iskreni, ali i saosećajni. Izgradnja zdravog odnosa zasnovana je na poverenju, otvorenoj komunikaciji i spremnosti da razumemo drugu osobu, čak i kada se ne slažemo sa njom. Na taj način, konflikti mogu postati prilike za rast i razvoj, umesto za stvaranje novih rana koje je teško zaceliti.
Na kraju, Bernštajn ističe da reči kao što su “Nije me briga” ne samo da povređuju, već i ruše emocionalne temelje koje parovi godinama grade. Zato je važno razvijati emocionalnu svest i komunikacione veštine koje omogućavaju da nesporazumi budu prilika za dublje povezivanje, a ne za stvaranje distance i emotivnog zida među partnerima. Savet je jednostavan, ali zahteva trud: pažljivo birajte reči, jer reči imaju moć da oblikuju, ali i da unište odnose koje gradimo s drugima.
