Velika je bila Jelena Trikić, i to ne samo zbog svog hrabrog srca i neverovatne ljubavi, već i zbog nesvakidašnje hrišćanske vrline koju je pokazala kada je odlučila da umre kako bi donela novi život na svet. Njena priča je postala simbol žrtve i požrtvovanosti, a Bosna i Hercegovina nikada nije zaboravila njeno ime. Njena nesebična odluka da žrtvuje sopstveni život kako bi rodila sina Nikolu ostavila je trag u srcima mnogih ljudi.
Zbog te velike žrtve, javnost se godinama zalaže da se Jeleni podigne bista ispred Kliničkog centra u Banjaluci, kako bi se zauvek pamtila njena veličina. Ipak, više od 12 godina nakon njene smrti, ta inicijativa još uvek nije realizovana.
- Iako nema fizičkog spomenika koji bi svedočio o njenoj velikoj žrtvi, postoji neko ko će je uvek pamtiti – njen sin Nikola. Jelena je saznala da boluje od raka dok je bila trudna, a lekari su joj preporučili da prekine trudnoću kako bi se podvrgla terapiji jakim citostaticima, jer jedino tako je mogla da se spasi. Međutim, Jelena je odlučila drugačije. Nije htela da abortira. Kada je njena majka Milkica pokušala da je nagovori da se leči, Jelena ju je pogledala i rekla: “Kako sam ja tebi važna, tako je i moje dete meni važno.” Ova rečenica svedoči o dubokoj majčinskoj ljubavi i neizmernoj hrabrosti.
Jelena i njen suprug Goran Dunović upoznali su se na neobičan način, preko telefona, a ubrzo nakon toga saznali su da očekuju dete. Bila je u potpunosti zdrava kad je ostala trudna, i njena majka se seća kako su svi bili srećni zbog toga. Ali u šestom mesecu trudnoće, Jelena je počela da oseća zdravstvene probleme. U početku je samo mnogo spavala, što je bio prvi znak da nešto nije u redu. Nakon pregleda, lekarima je postalo jasno da boluje od ozbiljne bolesti, i prognoze su bile loše.
Iako su doktori nudili terapiju zračenjem kao jedini način da se Jelena spasi, predložili su joj da prekine trudnoću. Rekli su joj da nema nade i da neće moći da izdrži, ali Jelena je odlučila da se ne odrekne života svog nerođenog deteta. Ležeći u bolničkom krevetu, odbijala je svaki razgovor o lečenju. Njen cilj je bio da rodi dete, i ništa drugo nije bilo važno.
Jelena je uspela da izdrži. Rodila je sina, kojem je dala ime Nikola, prema zavetu koji je dala ispred ikone svetog Nikole. Kada su joj doneli sina, njena sreća je bila neizmerna, kao da nikakva bolest nije postojala. Iako su lekari bili pesimistični, njen suprug Goran je verovao u čuda. Nažalost, čudo se nije dogodilo. Jelena je preminula 39 dana nakon porođaja.
Nikola je odrastao bez majke, ali sa velikom ljubavlju i pažnjom svog oca i porodice. Goran se tri godine nakon Jelenine smrti ponovo oženio, i Nikola je dobio sestru. Danas, Nikola ima 11 godina, i srećno je dete koje odrasta u porodici ispunjenoj ljubavlju. Njegova majka možda više nije fizički prisutna, ali njeno nasleđe živi kroz njega i kroz sve one koji se sećaju njene velike žrtve.
Jelenina priča o ljubavi, hrabrosti i požrtvovanosti ne prestaje da inspiriše, i dok mnogi još uvek veruju da bi njenom sećanju trebalo podići spomenik, prava vrednost njenog čina leži u sećanjima koje nosi njen sin, kao i u srcima svih onih koji su dirnuti njenom pričom.
