Sokratova izreka, koja kaže da ljudi često veruju kako je bolje tamo gde trenutno nisu, a loše tamo gde jesu, duboko se oslanja na ljudsku sklonost ka nezadovoljstvu i večitoj potrazi za nečim što nemaju. Ovaj osećaj nelagodnosti u vezi sa sadašnjošću vodi mnoge da traže sreću u onome što im trenutno nije dostupno, misleći da je upravo u toj nepoznatoj budućnosti ključ za njihov mir i sreću.
Primer prve žene, direktorke marketinške agencije, koja je ostvarila ogroman uspeh na profesionalnom planu, pokazuje da ni bogatstvo, luksuzan stil života, niti materijalna dostignuća ne garantuju unutrašnju ispunjenost. Iako poseduje sve ono o čemu mnogi sanjaju – stanove, kola, luksuzna putovanja – ona oseća duboku prazninu zbog nedostatka porodičnog života. U njenoj javnoj ispovesti krije se bol zbog neuspeha u ljubavi i nemogućnosti da ostvari san o porodici.
- Govori kako bi bila srećnija da je manje razmišljala o detaljima života i da se jednostavno udala i imala decu, vodeći život u kojem su prioriteti drugačiji. U njenom zamišljenom svetu, jednostavnost bi donela sreću, jer bi se fokusirala na brigu o deci i svakodnevnim porodičnim obavezama. Ironija je da mnogi, poput porodica s reklama koje ona idealizuje, verovatno sanjaju o njenom životu ispunjenom putovanjima i luksuzom.
S druge strane, priča o ženi koja je godinama pokušavala da dobije dete sa svojom velikom ljubavlju pokazuje koliko je želja za roditeljstvom moćna, ali i koliko ta težnja može doneti patnju. Nakon višestrukih neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje, njen lekar je čak sugerisao da promeni partnera jer možda nije genetski kompatibilna sa mužem.
Očajna u svojoj želji da postane majka, ona menja partnere, neprestano tražeći put ka ostvarenju svog sna. Kada napokon uspe da rodi dete, nađe se suočena s teškom realnošću – dete se rodilo sa deformitetom, a ona shvata da to nije sreća koju je tražila. U poverenju, ona priznaje svojoj majci da njen život nije postao onakav kakav je zamišljala, što je ostavlja duboko nesrećnom.
- Ova dva primera govore o univerzalnoj ljudskoj težnji da uvek traže nešto što nemaju. Dok jedna žena sanja o porodičnom životu i jednostavnosti, druga žrtvuje stabilnost i ljubav u pokušaju da postane majka, samo da bi otkrila da joj ta želja nije donela mir. Obe žene, iako različitih sudbina, dele istu unutrašnju borbu – težnju za nečim što misle da će im doneti sreću, dok u realnosti, to nisu pronašle.
Sokratova mudrost o sreći donosi važnu pouku. On kaže da je potraga za srećom sama po sebi paradoksalna – što je više tražimo, to je više gubimo. Sokrat tvrdi da sreća nije u traganju za onim što nemamo, već u prihvatanju onoga što imamo u sadašnjem trenutku. Njegova poruka je da, umesto neprestane potrage za nekom zamišljenom srećom, treba stati, sagledati vlastiti život i prepoznati da je sreća možda već prisutna u onome što već posedujemo, ali to često ne vidimo jer smo zaslepljeni željom za onim što nemamo.
Zaključak je da sreća nije uvek u velikim postignućima, materijalnim dobrima ili ispunjenju specifičnih životnih ciljeva. Ona je često mnogo bliže nego što mislimo, skrivena u malim trenucima, u svakodnevnim stvarima, i u sposobnosti da prihvatimo i cenimo ono što nam je već dato.
