“Moje sestre i ja smo iz jako bogate familije. Imamo puno kuća, stanova, apartmana itd. Jedna od sestara je nakon što se udala ( za bauštelca), otišla živjeti izvan grada i napravila sebi malu farmu.
Otac im je ponudio kuću kao vjenčani dar ali nije htjela. Kuća je moderna, u centru grada a ona neće. Druga sestra joj se često ruga i govori kako je njen muž utjecao na nju da tako živi. A realno ima boljeg muža od nje. Bauštelac je ali je poštenjačina teška, dok njen pere novac, i to svi znamo. Iskreno, ja nikada nisam vidjeo sestru sretniju nego sada.
Ona je inače veterinar, ne jede meso i voli životinje. Neki dan sam baš došao kod nje ujutro, a ona sjedi na terasi pije kavu i čita knjigu… samo sam se nasmijao od srca koliko mi je drago.”
BONUS TEKST
Narandže, osim što su ukusne i osvežavajuće, imaju i neverovatne prednosti koje nadmašuju njihovu ulogu u prehrani. Ove svetlucave voćke su više od samo osvježavajućeg voća – one su prave čudotvorne biljke. Jedan od fascinantnih aspekata narandži je njihova sposobnost da poboljšaju zdravlje na nekoliko nivoa, od jačanja imunološkog sistema do očuvanja zdravlja srca.
Narandže su posebno bogate vitaminom C, koji je ključan za jačanje imunološkog sistema. Ovaj vitamin pomaže u borbi protiv infekcija i obnavlja oštećene tkiva. Pored toga, vitamin C igra vitalnu ulogu u proizvodnji kolagena, proteina koji je neophodan za zdravlje kože, kostiju i krvnih sudova. Zanimljivo je da jedna narandža može zadovoljiti više od 100% preporučene dnevne doze vitamina C.
- Ali, prednosti narandži ne završavaju samo na vitaminu C. Ove voćke su bogate i vlaknima, koja su važna za zdravlje probavnog sistema. Vlakna pomažu u regulaciji probave, smanjuju rizik od zatvora i mogu pomoći u kontrolisanju nivoa šećera u krvi. Takođe, narandže sadrže flavonoide, prirodne antioksidante koji imaju protuupalna svojstva i mogu pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti.
Još jedan zanimljiv aspekt narandži je njihova sposobnost da poboljšaju mentalno zdravlje. Neka istraživanja sugeriraju da visok unos vitamina C može biti povezan sa smanjenjem simptoma depresije i anksioznosti. Takođe, miris narandžinog ulja koristi se u aromaterapiji zbog svojih opuštajućih svojstava, koja mogu smanjiti stres i poboljšati raspoloženje.
Dakle, sledeći put kada se prepustite sočnom zalogaju narandže, zapamtite da pružate svom telu više nego što samo zadovoljavate ukus. Ove voćke su pravi prirodni lek za mnoge zdravstvene probleme i mogu značajno doprineti vašem opštem blagostanju.
DODATNI TEKST
Jedna od najfascinantnijih civilizacija u ljudskoj istoriji svakako je drevni Egipat, poznat po svojim monumentalnim piramidama, složenim hijeroglifima i bogatom mitološkom nasleđu. Međutim, nešto manje poznata, ali jednako značajna, jeste njihova inovacija u merenju vremena – prvi solarni kalendar.
Drevni Egipćani su bili među prvim narodima koji su osmislili kalendar zasnovan na solarnom ciklusu. Njihov kalendar se sastojao od 365 dana, podeljenih u 12 meseci sa po 30 dana, sa dodatnih pet “epagomenalnih” dana posvećenih bogovima. Svaki mesec bio je podeljen na tri dekade, odnosno perioda od po 10 dana, što je činilo njihov kalendar izuzetno preciznim za to vreme.
Ono što je ovaj kalendar činilo jedinstvenim jeste način na koji su Egipćani uskladili svoja poljoprivredna i religiozna obeležja sa astronomskim fenomenima. Početak Nove godine poklapao se sa izlaskom zvezde Sirijus, što je ujedno najavljivalo i godišnju poplavu Nila – ključni događaj za egipatsku poljoprivredu. Ova povezanost kalendara sa prirodnim ciklusima Nila omogućila je drevnim Egipćanima da planiraju setvu i žetvu sa neverovatnom preciznošću, što je bilo od vitalnog značaja za njihov opstanak i razvoj.
Međutim, zbog malih razlika u stvarnoj dužini solarne godine (koja traje 365,25 dana), njihov kalendar se svakih 1.460 godina pomerao za jedan ceo dan. Ipak, ovaj kalendar je predstavljao veliki korak u razumevanju vremena i njegovog uticaja na svakodnevni život.
Drevni egipatski solarni kalendar je temelj na kojem su kasnije civilizacije, uključujući i naš savremeni gregorijanski kalendar, razvijale svoje sisteme merenja vremena. Njihova genijalnost u posmatranju prirode i njenog ciklusa ne prestaje da fascinira i danas.
