Mnoge kulture širom sveta neguju verovanje da naše misli ili zavidan pogled mogu naneti štetu drugoj osobi, bilo kroz bolest, povredu, pa čak i smrt. Ovo verovanje je ukorenjeno u mnogim tradicijama i običajima, gde se smatra da negativna energija ili “urokljivo oko” mogu imati moć da nanesu zlo drugima.
Kako bi se zaštitili od ovih zlih sila i negativnih uticaja, ljudi su tokom vekova razvili različite metode i rituale. Jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih metoda je vezivanje crvenog konca oko ruke. Ovaj običaj se pojavljuje u različitim oblicima u različitim kulturama, ali njegova suština ostaje ista: zaštita od zla.
- Crveni konac je posebno prisutan u tradicijama Jevreja i Hindusa. U jevrejskoj kulturi, crveni konac je povezan sa Kabala učenjem, koje je često pogrešno shvaćeno i povezano sa okultnim praksama. Kabala se u ovom kontekstu ne odnosi na tradicionalno proučavanje Tore, već na izopačeno tumačenje koje uključuje magijske rituale. Ezoteričari veruju da crvena nit može odbiti nesreću koju urokljivo oko može doneti čoveku, i tako zaštititi nosioca od zla.
Ova crvena nit, poznata kao “royte bindele” na hebrejskom, obično se pravi od tanke vune i nosi se kao narukvica na levoj ruci. U nekim slučajevima, ovaj konac se omotava oko grobova svetaca ili mučenika, kao što je slučaj sa grobom jevrejske biblijske mučenice Rahele u blizini Vitlajema. Veruje se da ovakvi konci donose sreću i pružaju božansku zaštitu, iako većina rabina ne podržava ovu praksu, smatrajući je sujeverjem koje nije u skladu sa svetim knjigama.
U Tosefti, jednom od prethodnih dela Talmuda, vezivanje crvenog konca se spominje kao oblik zaštite od uroka, ali je jasno naglašeno da je ovo sujeveran čin koji je strogo zabranjen. U judaizmu, ovo je označeno kao “darchei emori”, što se prevodi kao beskorisna praznoverja povezana sa idolopoklonstvom.
- Ipak, mnogi ortodoksni Jevreji i dalje praktikuju vezivanje crvenog konca, posebno za zaštitu beba. Oni veruju da će crveni konac odagnati zle sile i doneti milost Božiju, pružajući zaštitu od svakog zla.
Tokom osamdesetih godina prošlog veka, upotreba crvenog konca postala je široko rasprostranjena u Izraelu, najverovatnije kao odgovor na političke nemire i napetosti. Ova praksa se proširila i van granica Izraela, a krajem devedesetih postala je popularna među holivudskim zvezdama kao što su Madona, Majkl Džekson, Rouzi O’Donel, Demi Mur i mnogi drugi. Fenomen je bio povezan sa Kabalističkim centrom Filipa Berga, koji je promovisao ovu praksu.
Sličan običaj postoji i u Indiji, gde se crveni konac naziva “kalava”. Ova sveta hinduistička nit, poznata i kao “mauli”, koristi se u različitim religijskim obredima kao što su Yajna ili Puja. Sveštenici vežu kalavu za ruke hodočasnika, verujući da će ih štititi od zla i uroka. U Indiji se konac veže na desnoj ruci muškaraca i neudatih žena, dok udate žene nose kalavu na levoj ruci. Ovaj ritual često uključuje recitovanje mantri, koje prizivaju božansku zaštitu.
Na kraju, crveni konac, bez obzira na to gde se koristi, ostaje simboličan način zaštite od zla i nesreće. Ipak, važno je naglasiti da crveni konac nema direktnu vezu sa čistom verom u Boga i da je njegova upotreba često povezana sa sujeverjem, koje nije deo tradicionalnih religijskih učenja.
