Priča koju je ispričao Radmilo, najmudriji čovek u selu, zapravo je duboka i poučna narodska priča koja osvetljava ljudsku prirodu, odnos prema novcu, i neizbežnu dinamiku između bogatstva i siromaštva. Kroz priču, Radmilo pokušava da odgovori na vekovno pitanje: da li bi novac zaista pomogao siromašnom čoveku da poboljša svoj život ili bi ga samo doveo do propasti? Istovremeno, postavlja se i pitanje kako bi bogataš reagovao kada bi mu se iznenada ukazala prilika da stekne još veće bogatstvo bez ikakvog truda.
Na početku, mudraci iz sela odlučuju da eksperimentišu sa veoma siromašnim čovekom, koji je bio u očajnom položaju. Taj siromašan čovek je bio do guše u dugovima, na rubu gubitka svoje skromne kuće i jedine stoke koju je posedovao. Kada mu je uručena vreća dukata, isprva nije mogao da veruje u svoje oči. Mislio je da je u pitanju neka šala, ali kada je shvatio da je istraživanje stvarno, obuzeo ga je osećaj sreće i olakšanja. Bio je ushićen što je konačno mogao da obezbedi svoju porodicu i plati dugove koji su ga mučili.
- Međutim, Radmilo beleži da njegova sreća nije trajala dugo. Kako je vest o njegovom bogatstvu počela da se širi, tako su i njegovi problemi počeli da rastu. Dužnici, koji su mu ranije pozajmili novac, pojavili su se pred njegovim vratima, tražeći da im se vrati svaki dinar. Komšije, koje su mu godinama pomagale iz sažaljenja, sada su zahtevale da im se plati za sve te usluge.
Čak je i njegova porodica počela da ga pritiska, tražeći svoj deo novca. Brat je udario na brata, novac je postao izvor svađa i razdora među njima. Nesrećni siromah, pod pritiskom svih ovih zahteva, bio je prinuđen da podeli sav svoj novac. Na kraju je ostao bez ičega – bez dukata, bez stoke, i jedva je uspeo da zadrži svoju kuću. Bio je posvađan sa svima, i ponovo je ostao u istom bednom stanju u kojem je bio pre nego što je dobio vreću dukata.
Nakon ovog događaja, mudraci su zaključili da ovom čoveku nije bilo spasa. Ali, rešili su da ponove eksperiment, ovog puta sa bogatašem koji je već imao veliko imanje i mnogo bogatstva. Kada su bogatašu dali istu količinu dukata, njegova reakcija je bila potpuno drugačija. On, za razliku od siromaha, nije odmah poverovao da će neko bez razloga i bez ikakvog truda dati toliko bogatstvo. Ipak, kada je shvatio da je novac stvaran, odmah ga je sakrio među svoje ostale dragocenosti.
- Poučen prethodnim iskustvom, odlučio je da nikome ne kaže za ovaj iznenadni dobitak. Nastavio je sa svojim svakodnevnim poslovima kao da se ništa nije dogodilo. Dani su prolazili, i on je nastavio da radi, stiče i povećava svoje bogatstvo, ne oslanjajući se na ovaj iznenadni dobitak. Tek pred kraj života, setio se kese dukata koju je ostavio za svoje naslednike, kao dodatnu sigurnost za njihovu budućnost.
Radmilo i mudraci su na kraju izvukli zaključak iz života ova dva čoveka. Naime, onaj ko već ima novac, tokom života će nastaviti da ga stiče još više. Njegove mudre odluke, iskustvo, naporan rad, i pozitivan stav prema životu će se isplatiti. Takav čovek razume vrednost novca i zna kako da ga sačuva i umnoži. S druge strane, onaj ko se nikad nije trudio, ko nije imao prilike da nauči kako se upravlja novcem, neće znati da ceni vrednost stečenog bogatstva. Takav čovek će, rasipajući se, brzo izgubiti sve što je dobio.
Naravno, Radmilo napominje da se ovi zaključci ne mogu generalizovati na sve ljude, jer su izvedeni iz samo dva primera. Ipak, priča već godinama služi kao pouka o tome kako bogatstvo i siromaštvo, mudrost i nepromišljenost, mogu odrediti sudbinu pojedinca.
