Znati kako utješiti nekoga u žalosti nije lako, ali razumijevanje procesa tugovanja može pomoći u pružanju pravog podrške. Gubitak bliske osobe predstavlja jedan od najtežih životnih izazova, i mnogi se ne oporave na način koji im omogućava potpuno ozdravljenje. Emocije koje se javljaju u ovim trenucima – kao što su krivica, nedostajanje, čežnja, samoća i nemoć – su izuzetno intenzivne. Kada prođe početni šok i nevjerica, dolazi najteži dio – prihvatanje stvarnosti.
Prema teoriji vezivanja Džona Bolbija, preboljevanje se odvija kroz četiri faze:
Faza otupljenosti (ukočenosti): Ova faza traje od nekoliko sati do jedne nedelje i karakteriše je osećaj šoka i emocionalne paralize. Osoba može biti emocionalno ukočena i imati poteškoća u suočavanju sa stvarnošću gubitka.
Faza čežnje i traganja za izgubljenom osobom: Ova faza može trajati nekoliko meseci, pa čak i godina. Intensitet bola je izuzetno visok i mnogi se ljudi u ovoj fazi bore sa osećajem duboke tuge i gubitka. Neki ljudi ostaju u ovoj fazi dugo vremena, jer se bore sa emocijama i ne znaju kako da ih obrade. U ovoj fazi je posebno važno potražiti pomoć stručnjaka.
Faza dezorganizacije i očaja: Tokom ove faze, osoba počinje da prihvata stvarnost da se umrla osoba nikada više neće vratiti. Osećaj bola se ne smanjuje, ali dolazi do uvida da je smrt konačna i da osoba više ne pati. Ovo može doneti izvesno olakšanje, iako je i dalje veoma bolno.
Faza reorganizacije: U ovoj fazi, osoba počinje da reorganizuje svoj život bez prisustva preminule osobe. To ne znači da je tuga nestala, već se ona transformiše i dobija drugačiji oblik. Osoba se prilagođava novim okolnostima i nastoji da pronađe smisao i ravnotežu u životu.
Ključni faktori za uspešno preboljevanje uključuju kvalitetne odnose koje osoba ima s drugima. Roditelji koji izgube malo dete ili ljudi u bliskim partnerskim odnosima često imaju teži put tugovanja. Kvalitetni odnosi i podrška od strane prijatelja i porodice mogu značajno pomoći. Psihoterapeut i prijatelji mogu pomoći osobi u žalosti da:
Smanji osećaj krivice kroz uvid da je pružila maksimalnu pomoć umirućoj osobi.
Prihvati činjenicu o gubitku i konačnost smrti.
Dozvoli sebi da bude tužna i izrazi svoje emocije.
Budu pažljivo i s poštovanjem saslušana.
Sama izrazi svoja osećanja i doživljaje.
Kada pokušavate utješiti nekoga u žalosti, važno je:
Izraziti saučešće: Najbolje je reći “Žao mi je zbog tvog gubitka” kako biste izrazili saosećanje.
Izbegavati pretpostavke: Nemojte pretpostavljati kakav je bio odnos između pokojnika i osobe koja tuguje.
Podeliti lepe uspomene: Ponekad je korisno podeliti lepe uspomene o preminuloj osobi.
Biti dobar slušalac: Suzdržite se od pričanja o svojim iskustvima osim ako vas osoba ne pita.
Praktična pomoć: Pomozite u obavljanju svakodnevnih zadataka ili smanjite pritisak.
Nježnost i pažnja: Budite saosjećajni i pažljivi, čak i u tišini.
Stručna pomoć: Ako osoba i nakon dužeg vremena ne može da se vrati u normalan život, predložite joj da potraži pomoć psihoterapeuta.
Pružanje prave podrške može značajno pomoći u procesu tugovanja i olakšati prelazak kroz teške trenutke.
