Naučnici su u novoj, opsežnoj studiji proučili hiljadu pasa različitih pasmina, uključujući 13 različitih vrsta, postavljajući pred njih deset različitih testova sposobnosti. Ova istraživanja su bila usmerena na procenu inteligencije pasa kroz razne kognitivne i bihevioralne zadatke.
U istraživanju je belgijski malinois, pasmina koja se često koristi kao policijski pas zbog svoje inteligencije i sposobnosti za rad, osvojio impresivnih 35 od mogućih 39 bodova, čime je zauzeo prvo mjesto na listi najinteligentnijih pasa. Ova pasmina se posebno istakla u mnogim kognitivnim zadacima, pokazujući visoku sposobnost u rešavanju problema i interakciji s ljudima.
- Testovi koji su bili postavljeni pred pse uključivali su sedam kognitivnih i tri bihevioralna zadatka. Jedan od testova bio je osmišljen da proceni sposobnost pasa da čitaju ljudske gestove, dok je drugi testirao njihovu sposobnost da zaobiđu prozirnu ogradu u obliku latiničnog slova V kako bi došli do hrane koja je bila vidljiva. Naučnici su također istraživali koliko su psi nezavisni i koliko brzo traže pomoć od ljudi kada se suoče s nerješivim zadatkom, poput hrane zatvorene u kutiji.
Belgijski malinois je, kao što je već spomenuto, zauzeo prvo mesto s ukupno 35 bodova, što ga čini najinteligentnijom pasminom u ovom istraživanju. Na drugom mestu se našao border koli s 26 bodova, dok je nemačka rasa hovavart zauzela treće mesto s 25 bodova. Rezultati istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu “Scientific Reports”.
“Kognitivne sposobnosti belgijskog malinoisa su zaista impresivne. Oni su se istakli u mnogim zadacima i pokazali visoke performanse na većini testova,” izjavila je Katrina Tira sa Univerziteta u Helsinkiju.
Sara Juntila, takođe sa Univerziteta u Helsinkiju i jedan od autora studije, naglašava da svaka pasmina ima svoje snage i slabosti. Na primer, labrador retriveri su bili vrlo dobri u čitanju ljudskih gestova, ali su se suočili s problemima u prostornom rešavanju zadataka.
Jedan od specifičnih zadataka postavljenih pred pse tokom testiranja bio je da zaobiđu prozirnu ogradu u obliku latiničnog slova V kako bi došli do hrane koja je bila vidljiva kroz ogradu. Cilj ovog zadatka bio je da se izmeri sposobnost rešavanja problema. Naučnici su također merili sposobnost pasa da čitaju ljudske gestove kroz reakcije na pet različitih pokreta: stalno pokazivanje, kratko pokazivanje, pokazivanje nogom, pokazivanje dok su okrenuti u drugom smeru i praćenje pogleda.
U istraživanju su učestvovale različite pasmine, uključujući belgijski malinois, australijski kelpi, labrador retriver, škotski ovčar, zlatni retriver, hovavart, španski pas za vodu, šetlandski ovčar, engleski koker španijel, australijski ovčar, mešanac, nemački ovčar, finski laponski pas i border koli.
Naučnici naglašavaju da sve pasmine imaju svoje specifične slabosti. Na primer, belgijski malinois, iako najinteligentniji u većini zadataka, bio je među najlošije rangiranim u testu cilindra, gde je zadatak bio doći do hrane smeštene u prozirni cilindrični predmet tako što moraju da ga zaobiđu i uzmu hranu sa bočne strane. Ovaj test ispituje inhibicije pasa, a radni psi poput malinoisa imaju nižu kontrolu inhibicije kako bi mogli brže reagovati.
Naučnici su zaključili da uloga za koju su psi odgajani može značajno uticati na njihove kognitivne sposobnosti. Na primer, retriveri, koji su često korišćeni kao psi čuvari stada, imali su dobar odgovor u prepoznavanju ljudskih gestova.
