U pitoresknom mjestu Visoko, nedaleko od Sarajeva, živi jedna stara baka muslimanske veroispovesti, čije životno iskustvo odiše jedinstvom i poštovanjem različitosti. Ranije smo isticali topli odnos između muslimana i Srba u Bosni, kao i primer muslimanke koja je stupila u brak sa Srbijancem, te sada slavi i Bajram i Božić. Ova priča sada prenosi jedno posebno srce i njegovu povezanost sa drugom verom.
Ova baka, poreklom iz Rogatice, pre nekoliko godina je odlučila da započne novo poglavlje života u Austriji. Tamo je, zahvaljujući zanimljivoj slučajnosti, živela u kući popa, hrišćanskog sveštenika, koji je s ljubavlju prihvatao njen muslimanski identitet. Bez ikakvih prepreka ili pritisaka, mogla je da praktikuje svoje verske običaje – nosila je maramu i muslimansku haljinu, klanjala se prema svojim običajima, dok je pop, kako je sama rekla, s poštovanjem provodio svoje.
“Živela sam tamo u popovoj kući. Niko mi nije branio da nosim svoju nošnju, ni maramu ni haljinu,” priseća se baka sa osmehom. Sećanja na život u toj kući su joj neizbrisiva, posebno zbog ljubaznosti i razumevanja koje je doživela od strane popa. “Pop mi je rekao: ‘Majko, ti svoje običaje slobodno provodi, a ja ću svoje.’ Kada bih klanjala, on bi me podržavao rečima: ‘Pametno, majko, ti svoje, a ja ću svoje.’ Nismo se mešali u verske obrede jedno drugog, imali smo međusobno poštovanje. Nikada se nisam osećala ugroženo ili diskriminisano.”
U njihovom zajedničkom druženju, baka i pop su negovali prijateljski odnos pun pažnje i naklonosti. Takav pristup joj je posebno značio. Što se tiče života u popovoj kući, kaže da joj ništa nije nedostajalo, osim njene rodne grude, prijatelja i Bosne i Hercegovine, na koju je navikla. “Kada bi pop došao s liturgije, obratio bi se mom mužu: ‘Dedo, napravi nam kafu, nena klanja, a mi ćemo se posle svi zajedno opustiti i razgovarati.'”
Ova priča ističe važnost poštovanja razlika i verskih uverenja, simbolizuje jedinstvo u različitosti. Podseća nas da je važno voleti svoje i poštovati tuđe, čime gradimo put ka međusobnom razumevanju i harmoniji, bez obzira kojem Bogu se molimo.
BONUS TEKST
Religija, kao sistem verovanja, rituala i moralnih vrednosti, duboko utiče na živote ljudi širom sveta. Ona pruža smisao i svrhu, odgovarajući na temeljna pitanja o postojanju, moralu i sudbini. Različite religije nude različite perspektive o svetu i Božijoj volji, često formirane kroz svete tekstove, propovedi i tradiciju. Religiozna praksa može uključivati molitvu, meditaciju, obrede, kao i moralna načela koja usmeravaju ponašanje vernika. Religija takođe ima kulturni uticaj, oblikujući umetnost, arhitekturu i društvene norme.
Međutim, religiozna uverenja takođe mogu biti izvor konflikata i netrpeljivosti među zajednicama različitih verovanja. U modernom svetu, religijska sloboda je ključna tema, dok se društva trude da balansiraju verske slobode sa sekularnim principima. Kroz istoriju, religija je bila izvor inspiracije za humanitarne aktivnosti i borbu za pravdu, ali i povod za ratove i diskriminaciju. U globalizovanom društvu, interreligijski dijalog postaje sve važniji za izgradnju mira i razumevanja među različitim kulturama i nacijama.
U savremenom svetu, mnogi se okreću religijskim učenjima i praksama kao načinu za suočavanje sa životnim izazovima i traženje smisla.Religija ostaje vitalna tema u kontekstu globalizacije i promena koje oblikuju savremeno društvo.
