Jedna žena iz Hrvatske, po imenu Ljubica, ceo život se borila s dugovima kako bi sebi obezbedila dom i bolju budućnost. Međutim, doživela je najveći životni udarac kada je trebalo da podeli nasledstvo sa svojim bratom. U trenucima kada se borila sa najopasnijom bolešću, brat joj je na najsramniji način oduzeo sve što joj je pripadalo.
Naime, dok joj je majka bila na samrti, a otac već pokojnik, mlađi brat joj je bezosećajno rekao: „Slušaj Ljubice, ti imaš već šezdeset godina, bolesna si i pitanje je koliko ćeš živeti, a deca ti se ne vraćaju iz Nemačke. Dogovorio sam se sa majkom da mi sve prepiše dok ima vremena, može da umre danas ili sutra“, ispričala je Ljubica za “Moje vrijeme”.
Ljubica je imala drugačije planove za penziju – želela je da proda svoju garsonjeru u gradu i preseli se u porodičnu kuću. Brat joj je odgovorio da se snađe kako zna, jer ta kuća pripada njegovoj starijoj ćerki i njenoj porodici. Objasnio joj je da je majka sa njim potpisala ugovor o izdržavanju i prepisala mu svu imovinu.
Ljubica je bila šokirana, posebno jer je njena majka imala nekoliko zdravstvenih problema, uključujući demenciju. Iako je želela da ospori potpis, zbog svoje maligne bolesti i nedostatka sredstava za advokate, nije mogla da se bori.
- Majka je bila pod velikim pritiskom brata koji joj je zapretio da neće održavati kuću ako mu ne prepiše svu imovinu, tvrdeći da će se krov srušiti Ljubici na glavu jer nema novca za popravke. Majka je, uplašena i pod pretnjama, popustila i prepisala imovinu sinu, verujući da će umreti bez osnovnih potrepština ako ne postupi tako.
Ljubica nije imala snage da se bori za pravdu niti da dodatno opterećuje majku. Njen otac je na samrti rekao da sve ide majci, a potom njima dvoma. Nakon što je pretrpela veliki stres, Ljubica je nastavila svoj život u garsonjeri, ne razgovarajući sa bratom i povređena što više ne može da poseti porodičnu kuću.
„I dalje sam tu, u svojoj garsonjeri, i ne pričam sa bratom. Bol me proganja, ali ne želim mu veće zlo nego da ga proganja ono što mi je uradio“, zaključila je Ljubica.
BONUS TEKST
Da li ste znali da se najstarija književna dela sveta smatraju epovi iz drevne Mesopotamije? Jedan od najpoznatijih i najstarijih je “Ep o Gilgamešu,” koji potiče iz trećeg milenijuma pre nove ere. Ovaj ep, napisan klinastim pismom na glinenim pločama, prati avanture Gilgameša, kralja grada Uruka, i njegovog prijatelja Enkidua.
Ep o Gilgamešu je ne samo literarno delo, već i važan izvor za razumevanje kulture, religije i svakodnevnog života drevne Mesopotamije. U priči, Gilgameš kreće u potragu za besmrtnošću nakon smrti svog prijatelja Enkidua, što odražava ljudsku borbu s pitanjima života, smrti i smisla postojanja.
Pored Epa o Gilgamešu, druge značajne civilizacije doprinele su ranom književnom korpusu. Stari Egipat je, na primer, proizveo „Piramidalne tekstove“ i „Knigu mrtvih“, dok su drevni Indusi napisali „Rig Vedu“, deo najstarijeg poznatog religijskog spisa.
Ova drevna dela ne samo da pružaju uvid u rane ljudske civilizacije, već i pokazuju kako su osnovna ljudska pitanja i emocije ostala nepromenjena hiljadama godina. Bez obzira na tehnološki napredak i promene u društvenim strukturama, potraga za smislom, besmrtnošću i razumevanjem sveta oko nas ostaje univerzalna tema koja povezuje prošlost i sadašnjost.
