Danijela Đalinski iz Novog Kneževca nikada nije zaboravila jednu emotivnu scenu iz svog detinjstva. Naime, očuh Stevan učio ju je da vozi bicikl ispred kuće. Iako je tada bila malena i nespretna, jednog dana je pala kada je shvatila da je Stevan više ne drži. Zagrljeni su plakali zajedno, pokazujući ljubav i saosećanje koje se retko zaboravlja. Kada su se Danijelina majka i Stevan rastali, ona je takođe morala da se oprosti od svog “anđela čuvara”, uverena da ga više nikada neće videti.
Ipak, ni 30 godina kasnije Danijela nije prestala da se seća očuhovog toplog osmeha, zagrljaja i sigurnosti koju joj je pružao. Počela je neumorno da ga traži, ne znajući gde se nalazi ili da li želi da je čuje. Majka i Stevan su živeli zajedno šest godina, počevši kada je Danijela imala samo dve godine. Ona se seća mnogih lepih trenutaka sa njim, uključujući i taj kada ju je učio da vozi bicikl. Kada su se majka i Stevan rastali, on je jednom došao da je vidi, rekavši: “Daco, došao sam da te vidim, da li mogu da te zagrlim?” Te uspomene su je podstakle da ga traži punih 30 godina.
- Danijela je probala sve, od emisije “Sve za ljubav” do grupa na društvenim mrežama. Na kraju, čekanje se isplatilo. U komentarima ispod njene objave na Fejsbuku pojavio se profil Stevana Molnara. Čim je videla sliku, znala je da je to on. Poslala je zahtev za prijateljstvo i zajedničku sliku iz detinjstva. Nakon tri dana stigao je odgovor: “Zdravo Danijela, ili Daco kako smo te zvali mama, baka i ja”. Njeno srce je skočilo od radosti, a ubrzo je usledio i video poziv tokom kojeg su oboje plakali od sreće.
Stevan je trenutno bio samo 30 kilometara udaljen od nje. Kada su se sreli, čvrsto su se zagrlili. Njegova supruga ju je takođe toplo dočekala. Proveli su divan dan zajedno, pričajući o svemu što su propustili tokom godina razdvojenosti. Stevan je kasnije posetio i Danijelin rodni grad, prisetivši se svih lepih uspomena.
Nakon posete Danijelinom rodnom gradu, ona je otputovala u Stevanov novi dom u Francuskoj. Tamo je doživela scenu koja ju je vratila u detinjstvo. Jedne večeri pre spavanja, Stevan je došao do njene sobe, doneo joj kolač, poljubio je u glavu i poželeo laku noć. Za Danijelu su to bili trenutci velike radosti jer je Stevan za nju uvek bio mnogo više od očuha.
Sada su Danijela i Stevan sigurni da se više nikada neće izgubiti. Čuju se svakoga dana, čuvajući svoju sreću. Danijela veruje da su čuda moguća, samo treba verovati u njih.
Danijela se bavi kreiranjem “tihih knjiga”, interaktivnih i edukativnih izdanja koja podstiču razvoj fine motorike kod dece. Takođe, poznata je po proizvodnji personalizovanih lutaka koje poseduju mnoge muzičke i glumačke zvezde na domaćoj sceni. Njene lutke i igračke su postale popularne među poznatim ličnostima, uključujući Zdravka Čolića, Željka Samardžića, Milicu Milšu, Sandru Bugarski, Nedu Ukraden i Draganu Mirković.
Danijela se posvetila i kreiranju tihih knjiga koje su popularne u inostranstvu zbog svoje edukativne vrednosti. Tihe knjige su napravljene od pamučnih materijala i svaka stranica sadrži različitu aktivnost, što ih čini zanimljivim za decu različitog uzrasta. Ove knjige su posebno korisne za razvoj fine motorike i mogu ih koristiti i osobe sa posebnim potrebama.
