Popularni pevač Zdravko Čolić, poznat po brojnim hitovima, nedavno je ponovo privukao pažnju sa svojom pesmom “Hajde, hajde, Jasmina.” Ova pesma se našla na njegovom albumu “Kad bi moja bila” iz 1997. godine i postala je nezaobilazni deo njegovog repertoara. Autor ove pesme je čuveni Momčilo Bajagić Bajaga, koji je nedavno, tokom gostovanja u jednom podkastu, podelio zanimljivu anegdotu o nastanku ove numere. Bajaga je objasnio kako je došao do ideje za tekst pesme i kome je pesma posvećena.
- Dok je svirao u grupi “Riblja Čorba,” Bajaga je često pisao tekstove za različite izvođače za koje je Kornelije Kovač komponovao muziku. Među njima je bio i Zdravko Čolić. Bajaga je prisustvovao stvaranju mnogih pesama, uključujući i “Jasminu,” koju je Čola snimio u saradnji sa Goranom Bregovićem. Pesma je prvobitno imala demo verziju na turskom jeziku, što je Bajagi predstavljalo izazov da smisli odgovarajući tekst na srpskom.
Bajaga se prisetio da je u to vreme sekretarica u produkcijskoj kući “Komuna,” koja je izdala Čolin album, bila žena po imenu Jasmina. Jasmina je bila omiljena među zaposlenima, vredna i uvek spremna da pomogne. Jednom prilikom, Jasmina je u šali rekla Bajagi da nema nijednu pesmu posvećenu njoj.
- Ovaj komentar inspirisao je Bajagu da napiše stihove: “Hajde, hajde Jasmina, znam ti ukus karmina! Rade crvi u krvi i ritam te mrvi, a ti mi se tu praviš fina.” Ideja mu je pala na pamet gotovo spontano, kao da je pesma sama pronašla svoj put do njega. Oduševljen svojim radom, Bajaga je odneo tekst Goranu Bregoviću, koji je bio iznenađen i zabavljen kreativnošću i duhovitošću stihova.
Bajaga je sa smehom ispričao kako je Bregović reagovao rekavši mu: “Ti nisi normalan,” ali je ubrzo pesma postala jedan od najvećih hitova Zdravka Čolića. “Hajde, hajde, Jasmina” postala je omiljena među obožavaocima i neizostavan deo Čolinih koncerata.
Ova priča pokazuje kako su spontani trenuci i male šale u svakodnevnom životu često izvor velike inspiracije za umetnike. Bajagin talenat za pisanje i njegova sposobnost da prepozna priliku za stvaranje nečega jedinstvenog i nezaboravnog doveli su do stvaranja pesme koja i danas živi i oduševljava publiku. Zdravko Čolić je kroz ovu pesmu dodirnuo srca mnogih, a Bajaga je dokazao da su najlepše pesme često one koje nastanu iz čiste inspiracije i jednostavnih trenutaka svakodnevnog života.
BONUS TEKST
Zdravko Čolić, rođen 30. maja 1951. godine u Sarajevu, odrastao je u naselju Grbavica. Njegova strast prema muzici pokazala se već u ranoj mladosti. Kao dete, Čolić je bio aktivan u sportu, posebno u fudbalu i atletici. Ipak, ljubav prema muzici prevagnula je tokom njegovih tinejdžerskih godina.
Čolić je svoju muzičku karijeru započeo kao član nekoliko lokalnih bendova, uključujući “Ambasadori” i “Korni Grupa”. Njegov glas i scenski nastup ubrzo su privukli pažnju šire javnosti, te je postao prepoznatljivo lice jugoslovenske muzičke scene.
Iako je Zdravko Čolić poznat kao jedna od najvećih muzičkih zvezda na Balkanu, uspeo je da zadrži relativno privatni život. Oženjen je sa Aleksandrom Čolić, sa kojom ima dve ćerke, Unu i Laru. Njegova porodica je za njega oduvek bila važna, a uspeo je da balansira između karijere i porodičnog života.
Zdravko Čolić je više od pevača; on je kulturna ikona koja je ostavila neizbrisiv trag na muzičkoj sceni Balkana. Njegove pesme su deo kolektivne svesti nekoliko generacija, a njegov doprinos muzici i kulturi regiona je neprocenjiv.
Zdravko Čolić ostaje simbol jugoslovenske i balkanske pop muzike, sa karijerom koja traje više od pet decenija. Njegov talent, harizma i posvećenost muzici osigurali su mu mesto među najvećim muzičarima u istoriji regiona.