Jovanka Broz je ispraćena na večni počinak uz taktove pesme “Bela, ćao”! Ova pesma, koja je u poslednje vreme izuzetno popularna, nije izabrana samo zbog svoje levičarske poruke, već zbog svoje duboke istorijske važnosti i simbolike.
- “Belu, ćao” je pesma italijanskih partizana iz vremena Drugog svetskog rata, što čini izbor Titove udovice sasvim razumljivim, s obzirom na njen status kao hrabrog borca partizanskih jedinica. Ova pesma, koja je postala simbol otpora, pratila je Jovanku na njenom poslednjem putu, dok su je iz grobnice života spuštali u novi dom nezaborava.
Žarko Jokanović, autor knjige “Moj život, moja istina” o Jovanki, detaljno se osvrnuo na njen odabir pesme. Pesma je nastala šezdesetih godina prošlog veka i bila je simbol otpora italijanskih partizana. Pevali su je anarhisti, komunisti, socijalisti i čitav levičarski antifašistički pokret otpora u Italiji.
Iako je “Bela ćao” zvanično bila himna partizana, brzo je postala prepoznatljiva širom sveta kao simbol borbe protiv nepravde i želje za slobodom duha. Nakon Titove smrti, Jovankin život se drastično promenio. Sva njena imovina je nacionalizovana, a stavljena je pod kućni pritvor u staroj i zapuštenoj vili na Dedinju, gde krov prokišnjavao, a grejanje nikada nije bilo.
Ipak, ni to nije pokolebalo Jovanku. Do poslednjeg dana ostala je prava dama, ponosna i prkosna, pokazujući svoju snagu i dostojanstvo u svim životnim okolnostima.Jovanka Broz je preminula 20. oktobra 2013. godine u Beogradu. Iako je njen život bio obavijen kontroverzama i političkim intrigama, ona ostaje važna figura u istoriji Jugoslavije, kao supruga i bliska saradnica Josipa Broza Tita.
BONUS TEKST
Da li ste znali da su flamingosi rođeni sivkasti, a postaju ružičasti zbog hrane koju jedu?
Flamingoi su poznati po svojoj prepoznatljivoj ružičastoj boji perja, ali da li ste znali da ova jarka boja nije urođena? Kada se flamingoi rode, njihovo perje je sivkaste ili beličaste boje. Zapravo, flamingoi postaju ružičasti zbog hemikalija koje sadrže hrana koju jedu.
Hrana flamingoa, poput algi, rakova i školjki, bogata je pigmentima koji se nazivaju karotenoidi. Ovi karotenoidi daju hranu jarko crvene, narandžaste ili ružičaste boje. Kada flamingoi konzumiraju ovu hranu, karotenoidi se apsorbuju u njihov organizam i prenose se na njihovo perje, dajući mu karakterističnu ružičastu nijansu.
Proces transformacije perja flaminga u ružičastu boju zahteva redovnu ishranu bogatu karotenoidima. Zato flamingoi koji žive u područjima sa bogatim izvorima hrane poput algi i rakova obično imaju intenzivniju ružičastu boju perja u poređenju sa onima koji žive u područjima gde su ti izvori hrane oskudniji.
Osim što im hrana daje boju perja, karotenoidi imaju i antioksidativna svojstva koja pomažu flamingoima da održe zdravlje. Takođe, boja perja može služiti i kao pokazatelj zdravlja i kondicije flamingoa. Flamingoi koji su svetlije boje obično su mladi ili su bolesni, dok su oni sa intenzivnijom ružičastom bojom obično zdraviji i vitalniji.
Interesantno je i to da su flamingoi socijalne ptice i često formiraju velike kolonije, u kojima se nalazi hiljade jedinki. Njihova socijalna struktura i životni stil u kolonijama čine ih fascinantnim za proučavanje biologa i ornitologa.
Ukratko, ružičasta boja flaminga nije samo estetski detalj, već je rezultat njihove ishrane i zdravlja. Ova zanimljiva karakteristika čini flamingoe jednim od najprepoznatljivijih i najfascinantnijih ptica u svetu divljih životinja.
