Narodna verovanja često postaju deo naše svakodnevice, prenoseći se s kolena na koleno kao deo tradicije i običaja koje se pridržavamo kako bismo izbegli neželjene situacije ili događaje. Evo nekih od tih verovanja koja su duboko ukorenjena u našem narodu:
- Ne valja neumiven ujutro ložiti vatru jer može doneti nesreću.
- Zviždanje uz vatru se smatra lošim jer se veruje da privlači đavole.
- Zviždanje u kući može privući miševe.
- Bacanje odsečenih noktiju u vatru smatra se lošim jer može doneti nesreću.
- Neumiveno pozdravljanje ujutro može privući lošu sreću.
- Pranje veša u utorak i Veliki petak može doneti bol u rukama.
- Sedeti na kućnom pragu, ognjištu ili dovrataku smatra se lošim jer se povezuje s sirotinjom.
Pored ovih običaja, postoje i verovanja koja predstavljaju predskazanja za buduće događaje:
- Udaranje nogom može doneti manjak sreće tokom narednih četrdeset dana.
- Štucanje se tumači kao znak da neko o vama misli.
- Zvono u desnom uhu donosi dobre vesti, dok zvono u levom donosi loše.
- Svrab na dlanovima može predstavljati finansijske promene.
- Svrab nosa može ukazivati na ljutnju ili bes.
- Osećaj pospanosti kod zdrave osobe može signalizirati promenu vremena.
- Bolovi na mestima starih povreda tela mogu najavljivati dolazak padavina.
- Ustanak na levu nogu može dovesti do lošeg dana.
- Ugriz jezika može ukazivati da vas neko laže.
- Zaigrana brada može značiti da će vam doći draga osoba.
Ova verovanja, iako neopravdana iz naučne perspektive, i dalje često utiču na naše svakodnevne odluke i ponašanje, kao deo kulturne baštine koju prenosimo kroz generacije.
BONUS TEKST
Arnika, poznata po latinskom nazivu Arnica montana, predstavlja prirodno sredstvo za lečenje rana koje se često koristi u narodnoj medicini. Ova biljka raste do visine od 60 cm i ima male listove i žute ili narandžaste cvetove. Može se naći na livadama i u brdskim predelima. Sadrži različite aktivne materije, uključujući eterično ulje, gorke materije, smolu, tanin, kamfor, inulin, karotenoide, flavonoide i saharoze.
Arnika poseduje antibakterijsko, antiseptičko, antifungalno i protivupalno dejstvo. To znači da se bori protiv štetnih mikroorganizama, sprečava razmnožavanje bakterija i gljivica, te podstiče formiranje granularnog tkiva što ubrzava proces zarastanja rana.
Ova biljka se pretežno koristi za lečenje raznih infekcija na koži, rana, opekotina, uboda insekata, isčašenja zglobova, modrica, a danas su kreme za lice na bazi arnike poznate kao sredstvo za suzbijanje akni. Takođe se koristi i za pripremu tinktura, ulja i pudera.
Arnika se takođe nalazi u raznim čajnim mešavinama namenjenim lečenju upale grla, gnojnih angina, bronhitisa, gripa, tifusa, infekcija bubrega, glavobolje, ubrzanog srčanog ritma, nesanice, nemirnog sna sa noćnim morama, neuroza, histerija. Važno je napomenuti da arnika ima snažno dejstvo, pa je potreban oprez pri unutrašnjoj upotrebi ove biljke. U većim koncentracijama može izazvati trovanje koje se manifestuje mučninom, povraćanjem ili prolivom.
U narodnoj medicini se koriste svi delovi arnike, ali su najlepše lekoviti cvetovi, koji se sakupljaju tokom cvetanja.
Jedan od načina korišćenja arnike je priprema melema od njenih cvetova za tretiranje rana i raznih promena na koži. Priprema se tako što se jedna velika kašika suvih cvetova prelije sa 2,5 dl proključale vode. Nakon 10 minuta dodaje se još 2,5 dl vode, a melem je spreman za upotrebu. Tom melemom se natopi čista maramica ili parče gaze i obloži obolelo mesto na koži. Oblog se drži najmanje pola sata, a proces se može ponoviti nekoliko puta tokom dana. Ovo će ublažiti bolove, dezinfikovati površinu i podstaći oporavak koznog tkiva, u zavisnosti od konkretnog problema, ali treba izbegavati jače koncentracije arnike kako bi se izbeglo preterano nadraživanje kože.
