Dobiti dete u četrdesetim godinama nosi sa sobom svoje posebne izazove i prednosti, kako je otkrila gospođa Lana kroz svoje iskustvo. Seća se trenutka kada je, kao devojčica od šest godina, prvi put postala svesna da ima starije roditelje. Kada ju je druga devojčica u parku upitala može li od njene bake dobiti keks, shvatila je da je njen pogled na roditeljstvo drugačiji od većine. Njena majka, koja je bila starija porodilja, iako je imala nekoliko godina više od prosečne majke, bila je lepa i posvećena, iako je izgledala drugačije od drugih majki u parku.
Lana je kasnije i sama postala starija majka kada je rodila svog sina u 37. godini. Iako je u mladosti žalila što nije imala roditelje koji su je dobili ranije, s godinama je shvatila koliko su joj njeni roditelji pružili ljubavi, strpljenja i mudrosti. Smatra da je, možda, više dobila od njih jer su bili stariji i zreliji kada su je dobili.
Imati starije roditelje donosi i strahove, kako je Lana otkrila nakon što su njeni roditelji umrli dok je bila relativno mlada. Ipak, uvidela je da godine nisu bila presudne za kvalitet njenog odgoja i života koji su joj pružili njeni roditelji. Nakon što je čula tuđa iskustva na istu temu, shvatila je da su njene brige bile nepotrebne i da je u detinjstvu imala preterane strahove.
Iz ispovesti druge žene koju je pročitala na platformi za razmenu iskustava, Lana je saznala da su i druga deca starijih roditelja imala slične strahove, ali da su shvatila da godine roditelja nisu presudne za kvalitet odnosa i vaspitanja. Uvidela je da starije majke mogu pružiti istu, ako ne i bolju, podršku i ljubav svojoj deci kao i mlađe majke, te da je biti roditelj u starijoj dobi samo broj koji ne mora da bude prepreka za srećno i ispunjeno roditeljstvo.
BONUS TEKST
Arnika, poznata po latinskom nazivu Arnica montana, predstavlja prirodno sredstvo za lečenje rana koje se često koristi u narodnoj medicini. Ova biljka raste do visine od 60 cm i ima male listove i žute ili narandžaste cvetove. Može se naći na livadama i u brdskim predelima. Sadrži različite aktivne materije, uključujući eterično ulje, gorke materije, smolu, tanin, kamfor, inulin, karotenoide, flavonoide i saharoze.
Arnika poseduje antibakterijsko, antiseptičko, antifungalno i protivupalno dejstvo. To znači da se bori protiv štetnih mikroorganizama, sprečava razmnožavanje bakterija i gljivica, te podstiče formiranje granularnog tkiva što ubrzava proces zarastanja rana.
Ova biljka se pretežno koristi za lečenje raznih infekcija na koži, rana, opekotina, uboda insekata, isčašenja zglobova, modrica, a danas su kreme za lice na bazi arnike poznate kao sredstvo za suzbijanje akni. Takođe se koristi i za pripremu tinktura, ulja i pudera.
Arnika se takođe nalazi u raznim čajnim mešavinama namenjenim lečenju upale grla, gnojnih angina, bronhitisa, gripa, tifusa, infekcija bubrega, glavobolje, ubrzanog srčanog ritma, nesanice, nemirnog sna sa noćnim morama, neuroza, histerija. Važno je napomenuti da arnika ima snažno dejstvo, pa je potreban oprez pri unutrašnjoj upotrebi ove biljke. U većim koncentracijama može izazvati trovanje koje se manifestuje mučninom, povraćanjem ili prolivom.
U narodnoj medicini se koriste svi delovi arnike, ali su najlepše lekoviti cvetovi, koji se sakupljaju tokom cvetanja.
Jedan od načina korišćenja arnike je priprema melema od njenih cvetova za tretiranje rana i raznih promena na koži. Priprema se tako što se jedna velika kašika suvih cvetova prelije sa 2,5 dl proključale vode. Nakon 10 minuta dodaje se još 2,5 dl vode, a melem je spreman za upotrebu. Tom melemom se natopi čista maramica ili parče gaze i obloži obolelo mesto na koži. Oblog se drži najmanje pola sata, a proces se može ponoviti nekoliko puta tokom dana. Ovo će ublažiti bolove, dezinfikovati površinu i podstaći oporavak koznog tkiva, u zavisnosti od konkretnog problema, ali treba izbegavati jače koncentracije arnike kako bi se izbeglo preterano nadraživanje kože.
