Ako ste odrasli u porodici čiji su roditelji bili nesrećno venčani, verovatno ste primetili da to iskustvo i dalje ima značajan uticaj na vaš život. Istraživanja, kao što su ona sprovedena od strane timova sa Penn State i UNC, pokazala su da porodična dinamika u kojoj deca odrastaju igra ključnu ulogu u njihovoj sposobnosti da formiraju i održavaju odnose u odraslom životu. Na primer, ukoliko su se vaši roditelji često svađali ili su jedno drugo ponižavali, razumljivo je da se možda borite sa poverenjem ili imate strah od sukoba u svojim romantičnim vezama.
Evo devet znakova koji ukazuju na to da ste odrasli u takvoj porodici i kako to može uticati na vaš život:
Ugađate ljudima: Mnogi ljudi koji su odrasli u nesrećnim porodicama postaju preosetljivi na emocije drugih. Često su se kao deca trudili da budu mirotvorci, a sada, kao odrasli, imaju poteškoća da vode iskrene razgovore i izbegavaju sukobe, često na štetu svojih emocionalnih potreba.
Emocionalno iscrpljujuće svađe: Odrasli koji su doživeli trauma iz detinjstva često se suočavaju sa smanjenom sposobnošću da procesuiraju sukobe. To može rezultirati emocionalnom iscrpljenošću i anksioznošću, što može sabotirati njihove zdrave odnose.
Mučite se sa posvećenošću: Bez uzora zdravih dugoročnih veza, mnogi se bore sa strahom od posvećenosti. Umesto da vide posvećenost kao stabilan odnos, oni je doživljavaju kao potencijalnu zamku, često ostavljajući mogućnost za bežanje.
Izbegavate intenzivne emocije: Odrasli sa takvim iskustvima često izbegavaju duboka osećanja, kako u sebi tako i kod drugih. To izbegavanje ne rešava probleme, već ih često pogoršava.
Imate nerealna očekivanja: Odrasli koji su odrasli u nesrećnim porodicama često imaju nerealna očekivanja prema sebi i svojim vezama. Svaki znak sukoba može ih navesti na sabotiranje potencijalno zdravih odnosa.
Anksioznost: Studije pokazuju da deca koja su odrasla u toksičnim okruženjima često razvijaju anksiozne poremećaje u odraslom dobu, kao rezultat nezadovoljenih emocionalnih potreba tokom detinjstva.
Izolacija: Kada se suoče sa sukobima, mnogi se povlače u sebe kako bi se nosili. Ova tendencija izolacije može biti način skrivanja ranjivosti, ali može i otežati uspostavljanje zdravih odnosa.
Zaštita svoje nezavisnosti: Odrasli iz ovakvih porodica često se bore da se oslone na druge. Ova hiper-nezavisnost može ih izolovati i otežati im stvaranje zdravih i ljubavnih odnosa.
Režim ‘bori se ili beži’: Mnogi ljudi koji su iskusili emocionalno zanemarivanje ili nezdrave roditeljske odnose nastavljaju da žive u stanju preživljavanja. Ova stalna anksioznost i stres mogu ometati njihov emocionalni razvoj i sposobnost izgradnje pozitivnih odnosa u odraslom dobu.
Sve ove karakteristike sugerišu da, iako trauma iz detinjstva nikada ne nestaje potpuno, postoji mogućnost za lični rast i oporavak. Kroz terapiju, zdrave rutine i podršku, moguće je razviti pozitivne obrasce ponašanja i izgraditi zdravije odnose, čime se može značajno poboljšati kvalitet života.
BONUS TEKST
Da li ste znali da osmijeh nije samo univerzalni izraz sreće, već i nevjerovatan način da se poboljša zdravlje? Istraživanja pokazuju da osmijeh može imati pozitivan uticaj na naše fizičko i mentalno stanje. Kada se osmjehnemo, aktiviramo brojne mišiće na licu koji šalju signale našem mozgu, oslobađajući hormone sreće kao što su dopamin, endorfin i serotonin. Ovi hormoni pomažu da se smanji nivo stresa, olakšaju bolovi i poboljša raspoloženje. Zato se često kaže da je osmijeh “besplatna terapija”.
Još zanimljivije, osmijeh je zarazan. Kada vidimo nekoga ko se osmjehuje, naš mozak automatski reaguje i često nesvjesno uzvratimo osmijehom. Ovo je povezano s našim empatijskim odgovorom – kada se osmjehnete nekom, velika je vjerovatnoća da će vam ta osoba uzvratiti osmijeh, stvarajući tako lančanu reakciju pozitivnih emocija.
