Priča o Pudži Gaud, devojčici iz Indije koja je nestala pre devet godina, deluje gotovo neverovatno, poput fabule iz romana, ali je potpuno stvarna. Njena sudbina potresla je ne samo stanovnike Mumbaja već i ceo svet.
Pudža je živela u Mumbaju, jednom od najgušće naseljenih gradova Indije, sa oko 20 miliona stanovnika, od kojih veliki deo živi u siromašnim četvrtima. Porodica Gaud, iako nije spadala među najsiromašnije, živela je u skromnom delu grada. Gospodin i gospođa Gaud bili su biznismeni, ali stvarnost je bila jednostavna: ona je provodila dane pripremajući hranu kod kuće, dok je muž prodavao proizvode na ulici.
- Kao što je u Indiji uobičajeno, porodica je imala više dece. Starija deca brinula su o mlađoj braći i sestrama i pomagali roditeljima u svakodnevnim poslovima. Tog nesrećnog 22. januara 2013. godine, stariji brat je pratio Pudžu u školu. Devojčica je imala samo sedam godina, dok je njen brat imao deset. Njihov put do škole trajao je oko 15 minuta, i bio je prepun prolaznika, ali ni gužva ni poznanstva nisu mogli da spreče tragediju.
Tog jutra, dok su se svađali na putu, Pudža je na školskim kapijama rekla da ne želi dalje da ide sa bratom. Rohit, njen brat, slegnuo je ramenima i otišao na čas. Poslednji put je video sestru u 08:15 sati. Nakon časa, zabrinut, otišao je do učionice svoje sestre i sa užasom saznao da se Pudža nije pojavila. Njegovi pokušaji da upozori učiteljicu nisu urodili plodom jer su česta odsustva dece iz škole bila normalna pojava.
Rohit je otrčao kući i prijavio nestanak majci. Gospođa Gaud je odmah organizovala potragu sa komšijama, ali tragovi su bili bezuspešni. Nakon toga, majka je kontaktirala policiju. Iako je slučaj nestale devojčice formalno otvoren, policija je brzo odustala, navodeći da nema dokaza da je Pudža oteta ili ubijena i sugerišući da je verovatno pobegla od kuće.
Međutim, majka nikada nije prestala da traži svoju ćerku, obraćajući se vlastima i medijima, uvek verujući da je Pudža živa. Njena intuicija bila je ispravna. Devojčica je zapravo bila kidnapovana i skrivala se samo nekoliko kilometara od porodične kuće.
Sedmogodišnju Pudžu oteo je par D’Suze, koji nije mogao imati svoje dete. Bez upotrebe sile, ponudili su joj sladoled i ona je mirno ušla u njihov automobil. Devojčica je u novoj porodici dobila ime Hani i verovala da su D’Suze njeni pravi roditelji. Njeni portreti svakodnevno su se pojavljivali u novinama, dok je majka molila Boga za njeno zdravlje, a ona nije imala pojma da je tražena.
- Detinjstvo kod D’Suze bilo je teško. Par je prvobitno planirao da devojčica bude pomoć u kući. Kada su kasnije dobili svoje dete, situacija se pogoršala. Pudža je bila primorana da obavlja teške poslove, brine o najmlađem detetu i bila je izolovana od spoljnog sveta. Nije joj bilo dozvoljeno da ide u školu, gleda televiziju ili se druži sa drugom decom. Porodica se stalno selila, prvo u Gou, zatim u druge delove Indije, a na kraju se vratila u Mumbaj, nedaleko od Pudžine prave porodice.
Kada je Pudža odrasla i postala svesna spoljnog sveta, D’Suze su je pustile da izađe, ali i dalje je bila pod strogom kontrolom. Radila je kao dadilja u bogatoj porodici i sav novac je išao njenim “roditeljima”. Jedina osoba koja joj je pružala poverenje bila je starija žena, Pramila Devendra, koja je radila u domu D’Suze 35 godina. Pudža je s njom podelila svoje sumnje o identitetu.
Konačni preokret dogodio se kada je majka prepoznala Pudžu/Hani putem video poziva 4. avgusta 2022. Pramila je prenela telefon devojčici, koja je tek tada shvatila ko je zapravo. Porodica Gaud se odmah okupila, ali otac je nažalost preminuo četiri meseca ranije. Protiv D’Suze podneta je prijava, a oni su uhapšeni, iako je dokazivanje otmice bilo komplikovano.
Danas se Pudža polako prilagođava životu u svojoj pravoj porodici. Psihološki je pogođena, jer je zaboravila deo svog detinjstva, ali i dalje gradi odnose sa članovima porodice. Iako priča ima traume i bol, na kraju nosi srećan ton – Pudža i njena majka konačno su zajedno i pokušavaju da nadoknade izgubljene godine.
