Demencija predstavlja jedan od najizazovnijih zdravstvenih problema.Demencije ne pogađaju isključivo starije osobe,postojeća je i kod maldih osoba.Donosima vam neke od savjeta kako smanjiti rizik od ove bolesti.
Demencija nije samo bolest starenja – ona može uticati i na ljude srednjih godina, pa čak i mlađe osobe, naročito ako postoje određeni genetski, bihejvioralni ili ekološki faktori rizika. Dobra vest je da se mnogo toga može preduzeti da se rizik od razvoja demencije znatno smanji.
Jedan od najvažnijih koraka jeste promena životnog stila, posebno ishrane. Prekomerna konzumacija industrijski prerađene hrane – bogate rafinisanim šećerima, trans-mastima, aditivima i konzervansima – povezana je s lošijim kognitivnim funkcijama i ubrzanim starenjem mozga. Umesto toga, preporučuje se prelazak na mediteranski način ishrane, koji uključuje obilje svežeg voća i povrća, integralne žitarice, maslinovo ulje, ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama i umeren unos crvenog vina. Ovaj način ishrane pokazao se kao izuzetno koristan u očuvanju kognitivnog zdravlja.
Međutim, ishrana je samo deo slagalice. Evo još nekoliko ključnih koraka koje možete preduzeti da biste dodatno smanjili rizik od razvoja demencije:
1. Izbegavajte visok nivo bakra u vodi za piće
Iako je bakar esencijalni mineral koji učestvuje u brojnim biološkim procesima – uključujući formiranje kostiju, regulaciju hormona i funkcionisanje nervnog sistema – prekomerna količina bakra, naročito u vodi za piće, može imati neurotoksične efekte. Istraživanja sugerišu da dugotrajno izlaganje visokim koncentracijama bakra može doprineti razvoju Alchajmerove bolesti, utičući na formiranje beta-amiloidnih plakova u mozgu.
Zamenite stare bakarne cevi i razmislite o ugradnji filtera za vodu, naročito u starijim objektima, kako biste smanjili unos ovog metala.
2. Budite oprezni s lekovima koji imaju antiholinergički efekat
Određeni lekovi, naročito oni koji se koriste za lečenje alergija, nesanice i gastrointestinalnih problema, imaju tzv. antiholinergička svojstva – što znači da blokiraju neurotransmiter acetilholin, koji je ključan za pamćenje i učenje. Hronična upotreba takvih lekova može dovesti do smanjene moždane aktivnosti, ubrzane atrofije mozga i povećane verovatnoće kognitivnog opadanja.
Pre nego što redovno uzimate lekove za spavanje ili sezonske alergije, konsultujte se s lekarom o bezbednijim alternativama.
3. Spavajte u položaju koji pospešuje detoksikaciju mozga
Spavanje je vreme kada se mozak regeneriše i „čisti“ od nakupljenih toksina putem glinfatskog sistema. Istraživanja pokazuju da spavanje na boku, posebno na desnoj strani, poboljšava efikasnost ovog procesa i može pomoći u prevenciji neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera i Parkinsona.
Redovan, kvalitetan san – po mogućstvu 7 do 9 sati svake noći – presudan je za dugoročno zdravlje mozga.
4. Izbegavajte pesticide i toksične hemikalije iz okruženja
Dugotrajna izloženost pesticidima, naročito organohloridima kao što je DDT, povezana je s povećanim rizikom od neuroloških oštećenja. Iako je DDT zabranjen u mnogim zemljama, njegova prisutnost u životnoj sredini i dalje postoji, posebno u hrani životinjskog porekla, mlečnim proizvodima i masnoj ribi.
Pored DDT-a, moderni pesticidi poput acetamiprida i drugih neonikotinoida dokazano negativno utiču na nervni sistem. Kupujte organske proizvode kad god je to moguće, perite voće i povrće temeljno i izbegavajte prskanu hranu nepoznatog porekla.
5. Živite život ispunjen svrhom i značenjem
Mentalna i emocionalna dobrobit imaju direktan uticaj na zdravlje mozga. Osobe koje žive svrsishodnim, smislenim životom, koje imaju jasne ciljeve, uživaju u hobijima, održavaju društvene kontakte i osećaju se korisno – ređe obolevaju od demencije.
Duhovna stabilnost, emocionalna otpornost i osećaj svrhe deluju kao zaštitni faktori za mozak, smanjujući hronični stres i pospešujući neuroplastičnost.
6. Redovno proveravajte i nadoknađujte nivo vitamina D
Vitamin D, često nazivan „sunčevim vitaminom“, igra ključnu ulogu u zdravlju mozga. Nedostatak ovog vitamina povezan je sa smanjenom kognitivnom funkcijom, lošijim pamćenjem i većom sklonošću ka demenciji.
Izlaganje sunčevoj svetlosti, unošenje namirnica bogatih vitaminom D (poput lososa, sardina, jaja i pečuraka) kao i dodaci ishrani, mogu značajno poboljšati nivoe vitamina D u organizmu.
7. Ne zanemarujte oralnu higijenu – mozak i zubi su povezani
Zvuči iznenađujuće, ali loša oralna higijena može imati ozbiljne posledice po zdravlje mozga. Postoji sve više dokaza o vezi između parodontalnih infekcija i pojave Alchajmerove bolesti. Bakterije iz usta mogu dospeti do mozga putem krvotoka i izazvati upalne procese.
Perite zube dva puta dnevno, koristite zubni konac i posećujte zubara redovno. Vaša usta su ogledalo zdravlja celog tela, uključujući i mozak.
8. Šetajte i krećite se najmanje tri puta nedeljno
Fizička aktivnost, naročito kardiovaskularne vežbe poput šetnje, vožnje bicikla, plivanja i plesanja, izuzetno povoljno utiču na moždanu cirkulaciju, pamćenje i mentalnu fleksibilnost. Redovno kretanje stimuliše rast novih nervnih ćelija, povećava nivoe serotonina i smanjuje rizik od depresije i demencije.
Ciljajte na najmanje 30 minuta umerenog hoda tri do pet puta nedeljno, po mogućstvu na svežem vazduhu i u prirodnom okruženju.
Zaključak
Prevencija demencije nije rezultat jedne promene – to je kombinacija brojnih malih koraka koje činimo svakog dana. Pravilna ishrana, fizička aktivnost, mentalna stimulacija, emocionalna stabilnost i briga o celokupnom zdravlju tela i duha – to su ključni temelji zdravog i dugovečnog uma.
