Mentalni poremećaji predstavljaju širok spektar stanja koja mogu značajno uticati na kvalitet života pojedinca. Ova stanja mogu se javiti u različitim oblicima i sa različitim intenzitetom, a neka od najpoznatijih obuhvataju poremećaje povezane sa stresom, poremećaje prilagođavanja, anksiozne poremećaje, neuroze, opsesivno-kompulzivni poremećaj, depresiju, manične poremećaje, bipolarne poremećaje, šizofreniju, demenciju, poremećaje izazvane telesnim bolestima, kao i one nastale usled oštećenja mozga ili bolesti mozga.
Takođe, zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci može dovesti do ozbiljnih mentalnih poremećaja, dok poremećaji ishrane, poremećaji spavanja, problemi sa libidom, psihoseksualne disfunkcije, poremećaji ličnosti i mentalna zaostalost dodatno komplikuju ovu sliku. Svako od ovih stanja zahteva pažnju, razumevanje i adekvatno lečenje, budući da imaju potencijal da ozbiljno naruše kako fizičko, tako i emocionalno zdravlje pojedinca.
Među mnogim znakovima koji mogu ukazivati na prisustvo mentalnog poremećaja, šest njih se ističu kao relativno česti simptomi koji mnogi ljudi ispoljavaju.
1. Nemogućnost mokrenja u prisustvu drugih ljudi – Ova pojava, poznata kao pareza, odnosi se na poteškoće sa mokrenjem kada je neko drugi prisutan ili kada osoba čuje zvuke drugih u blizini toaleta. Ovo može biti veoma neprijatno iskustvo, a ponekad toliko ozbiljno da pojedinci mogu mokriti jedino kod kuće i to samo kada su potpuno sami. U težim slučajevima, ova “paraliza” bešike može zahtevati medicinsku intervenciju, poput postavljanja katetera. Ovaj fenomen pogađa oko 7% svetske populacije, i iako se ne smatra ozbiljnim poremećajem, može značajno narušiti svakodnevni život i slobodu pojedinca.
2. Grickanje noktiju (onikofagija) – Opsesivno grickanje noktiju veoma je učestalo, posebno među adolescentima, gde pogađa oko 45% mladih, uglavnom devojčica. Ovaj poremećaj često ostaje prisutan i u odrasloj dobi, a primećen je kod poznatih ličnosti kao što su Britni Spirs i Džeki Kenedi. Onikofagija može dovesti do trajnog oštećenja zanoktica i zuba, a dodatni rizik predstavljaju bakterije koje se unose u organizam tokom ovog rituala. Iako se često tretira kao navika, u osnovi može imati emocionalne korene koji zahtevaju dublje razumevanje i pomoć.
3. Snažni izlivi emocija – Poznat i kao pseudobulbarski uticaj, ovaj sindrom se manifestuje nekontrolisanim smehom ili plačem u situacijama kada takve reakcije nisu primerene. Ljudi koji pate od ovog poremećaja mogu, na primer, početi histerično da se smeju u stresnim, tužnim ili ozbiljnim situacijama, što može zbuniti njihove prijatelje, porodicu ili kolege. Kada osoba oseća zadovoljstvo u ismevanju drugih, ovaj poremećaj nazivamo katagelasticizmom. Iako se ovakve reakcije mogu smatrati neumesnim ili čak okrutnim, važno je razumeti da su one često van kontrole osobe koja ih doživljava.
4. Nemogućnost prepoznavanja i izražavanja emocija (aleksitimija) – Aleksitimija označava nesposobnost osobe da prepozna ili verbalizuje sopstvena osećanja. Ovaj poremećaj može biti veoma frustrirajući za partnere osoba sa aleksitimijom, jer mogu izgledati kao emocionalno nedostupni ili nezainteresovani. U težim slučajevima, ovo stanje može potpuno narušiti kvalitet života pojedinca i njegovih odnosa. Češće pogađa muškarce, a procenjuje se da oko 8-10% populacije pati od teškog stepena aleksitimije.
5. Intolerancija na određene zvukove (mizofonija) – Neki ljudi doživljavaju ekstremnu iritaciju na uobičajene zvuke poput mljackanja, kašljanja ili čak disanja. Mizofonija može biti vrlo ozbiljan poremećaj, jer osobe koje pate od nje ponekad reaguju agresivno na iritantne zvuke, ponekad čak i fizički, ako osećaju da ne mogu drugačije da ih izbegnu. Ovo stanje može značajno otežati svakodnevne interakcije i dovesti do socijalne izolacije.
6. Opozicioni poremećaj neposlušnosti – Ovaj poremećaj karakteriše stalna potreba za osporavanjem autoriteta i neprijateljski stav prema pravilima i društvenim normama. Osobe sa ovim poremećajem često su doživljene kao tvrdoglave, ali u osnovi ovog ponašanja može biti trauma povezana sa iskustvima sa negativnim autoritetima u prošlosti. Opozicioni poremećaj neposlušnosti pogađa oko 20% dece i veliki broj odraslih. Bez odgovarajuće podrške, ovaj poremećaj može eskalirati i pogoršati se tokom vremena.
U zaključku, mentalni poremećaji i srodni simptomi su široko rasprostranjeni i raznovrsni, obuhvatajući sve, od blagih ponašajnih karakteristika do ozbiljnih stanja koja zahtevaju medicinsku i psihološku pomoć. Važno je prepoznati znake koji mogu ukazivati na postojanje poremećaja i obezbediti odgovarajuću podršku i razumevanje.
