Upoznala sam jednog čoveka koji me odmah privukao – nije bio samo prolazna simpatija, već neko ko je u meni probudio snažne, pozitivne emocije. U mojim očima, bio je idealan, osoba kojoj sam želela da se dopadnem. Pokušala sam na sve načine, koristeći šarm i sve trikove koje sam znala. Na moje iznenađenje, nije reagovao na moje pokušaje, nije me primećivao na način koji sam očekivala. Osećala sam se kao da mu nisam značila ništa, i to me izuzetno frustriralo.

Prijatelji su mi govorili: “Privlače te baš oni koji su nedostupni!” Tada sam počela da se preispitujem i da tražim odgovore na internetu. Našla sam savet jednog psihologa koji mi je ostao urezan u pamćenju: “Ako se ne javlja, za zdravu ženu to znači kraj, ali za nezdravu to tek postaje početak ljubavi.”

  • Psiholog Mihail Labkovski daje zanimljive uvide i u probleme sa finansijama. On smatra da ljudi koji stalno nemaju novca, već samo dugove, često troše bez razmišljanja kako bi sebi ugodili ili se dokazali pred drugima. “Ljudi sa stabilnom psihom i jasnim ciljevima nemaju potrebu da brinu šta drugi misle o njima,” kaže Labkovski.

On objašnjava kako u prirodi opstaju samo one životinje koje mogu same da se prehrane. Ako neko ne može sam da se izdržava, to je često znak psihološkog problema. Treba raditi na sebi, a ne tražiti bogatijeg partnera. Psihički zdrav čovek uvek nađe način da opstane i izgradi život za sebe, ali je izazov i sačuvati tu zaradu, a ne trošiti je na luksuze, internet kupovine ili nove gadžete.

Društvo snažno utiče na naše želje. Kad sam neko vreme provodila na selu, bila sam daleko od tih potreba. Ali kad sam se vratila u grad, ponovno se javila želja da se uklopim, da budem kao svi, pa čak i bolja. Ipak, kako kaže Labkovski, ne možemo čitav život stajati na prstima, jer razočaranje koje dođe kad pokušamo da zadovoljimo druge često boli više nego da smo se od početka ponašali autentično.

  • On podseća da je sreća nešto što dolazi iz našeg unutrašnjeg stanja. Mnogi mladi danas, prema mišljenju psihologa, postaju nesrećni jer odbijaju da preuzmu odgovornosti odraslog života – ne žele obaveze, hipoteku, brigu o starim roditeljima ili suviše ozbiljan posao. Nekada se podrazumevalo da su te obaveze deo života; danas mnogi biraju da „zaglave“ i ne prave korake napred, ostajući mentalno na 16 godina i u tridesetim.

Usamljenost je još jedna tema koju savremeni ljudi osećaju uprkos umreženosti na društvenim mrežama. Komunikacija na mrežama može smanjiti stres, ali ako se ne završi susretom uživo, osećaj usamljenosti raste. Labkovski naglašava da su veze sa ljudima koje možemo zaista videti i dodirnuti neophodne za istinsku sreću.

Na kraju, Labkovski daje šest jednostavnih pravila za srećan život:

  • Radi samo ono što želiš.
  • Ne radi ono što ne želiš.
  • Odmah reci šta ti se ne sviđa.
  • Ne odgovaraj kada te niko ne pita.
  • Odgovori samo na ono što te pitaju.
  • Kada sređuješ odnose, govori samo o sebi.

Ova pravila podsećaju na to koliko je važno postaviti jasne granice i živeti u skladu sa svojim željama i vrednostima, bez previše opterećivanja tuđim mišljenjem.