Moždani udar (šlog) je ozbiljno stanje koje često ostavlja trajne posledice na mozak i telo. Oštećenja uzrokovana moždanim udarom (šlogom) mogu dovesti do delimične ili potpune oduzetosti i gubitka osećaja u delovima tela kojima upravlja zahvaćeni deo mozga. Pacijenti koji pretrpe moždani udar (šlog) često moraju ponovo da uče osnovne životne funkcije, kao što su govor, gutanje i hodanje. Za postizanje samostalnosti nakon moždanog udara (šloga), neophodni su stručna nega i dobro isplanirana rehabilitacija.
Razgibavanje zglobova i motorika
Jedna od najčešćih posledica moždanog udara (šloga) je nevoljno grčenje mišića. Rehabilitacija je prvenstveno usmerena na motoriku, odnosno na pokretljivost tela. Fizioterapeuti se fokusiraju na vežbe koje pomažu razgibavanju zglobova i smanjenju grčenja mišića. Takve vežbe su ključne za ponovno uspostavljanje osnovnih pokreta i funkcionalnosti tela.
Važnost komunikacije
Psihološki aspekt oporavka posle moždanog udara (šloga) je izuzetno važan. Osobe koje su doživele šlog često osećaju gubitak povezanosti sa svojim okruženjem. Kako bi oporavak bio uspešniji, neophodno je pacijenta stalno bodriti i ohrabrivati. Tako će lakše uspostaviti i održavati dobre odnose s porodicom i prijateljima, što pomaže njihovom uključivanju u svakodnevne aktivnosti.
Stimulacija koncentracije i kognitivnih funkcija
Moždani udar (šlog) može izazvati ozbiljne poremećaje u psihičkim funkcijama, uključujući pamćenje, pažnju, koncentraciju i sposobnost rešavanja logičkih problema. Dobro osmišljena rehabilitacija može značajno poboljšati ove funkcije. Vežbe za stimulaciju mozga pomažu u obnavljanju pažnje, logičkog mišljenja i sposobnosti usvajanja novih informacija.
Povratak govora
Jedan od najtežih izazova za osobe koje su pretrpele moždani udar (šlog) jeste povratak govora. Problemi s koordinacijom mišića uključenih u govor dovode do sporog i otežanog izgovaranja reči. Uz pomoć logopeda i strpljive vežbe, mnogi pacijenti uspevaju delimično ili potpuno povratiti sposobnost govora.
Svakodnevne aktivnosti
Čak i najmanji pokreti mogu predstavljati veliki napor za pacijente koji su pretrpeli moždani udar (šlog). Zbog toga rehabilitacija često traje dugo i zahteva strpljenje. Terapija se u početku sprovodi dva puta dnevno, a blago poboljšanje obično je primetno nakon šest do osam nedelja, mada nekim pacijentima treba znatno duže.
Statistika i život posle šloga
Prema istraživanjima, uz pravovremenu i kvalitetnu rehabilitaciju, većina pacijenata koji pretrpe moždani udar (šlog) uspeva da povrati značajnu samostalnost. Godinu dana nakon moždanog udara (šloga), 60% pacijenata više ne zahteva svakodnevnu pomoć, a 30% se čak vraća na posao. Samo manji procenat bolesnika ostaje potpuno zavisan od pomoći drugih.
Simptomi moždanog udara (šloga)
Ključ za sprečavanje teških posledica moždanog udara (šloga) jeste prepoznavanje simptoma na vreme. Neki od glavnih simptoma uključuju:
Naglu oduzetost ili utrnulost jedne strane tela.
- Smetnje u govoru, otežano ili nerazumljivo izgovaranje reči.
- Gubitak vida ili vrtoglavicu.
- Glavobolju praćenu mučninom i povraćanjem.
Prevencija moždanog udara (šloga)
Moždani udar (šlog) se može sprečiti održavanjem zdravog načina života. Faktori rizika, poput visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti, povišenog holesterola, pušenja i fizičke neaktivnosti, moraju se kontrolisati. Redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, izbegavanje alkohola i pušenja, kao i pozitivan stav prema životu, ključni su za očuvanje zdravlja mozga. Briga o sopstvenom zdravlju može biti najvažniji korak u sprečavanju moždanog udara (šloga).
Brza reakcija na prve simptome moždanog udara može značajno povećati šanse za oporavak, zbog čega je od suštinskog značaja brzo pozivanje hitne pomoći u slučaju sumnje na moždani udar.
